Композиције Томаса Линлија млађег

Овог данас готово заборављеног аутора, савременици су називали «енглеским Моцартом». Попут аустријског вундеркинда, Линли је такође још у најранијој младости испољавао велики музички таленат, те наступао са својом сестром Елизабет Ен Линли широм Енглеске. Између 1768. и 1771. године Линли је боравио у Фиренци, где је учио композицију код Нардинија, а у овом периоду се у сусрео са Моцартом, са којим је остао близак пријатељ до краја живота.

Томас Линли млађи погинуо несрећним случајем са само 22 године. Његова смрт оцењена је као велика трагедија за британску и европску музику, а у дневном листу Јутарња хроника забележено је: «ова несрећа одузела је професији којој је припадао један од њених најлепших украса, а друштву успешног и вредног члана».

До данас је остао сачуван веома мали број Линлијевих дела, међу којима је најпознатији Концерт за виолину у Еф-дуру. Али он је написао и неколицину великих оркестарских химни, кантате, ораторијум Мојсијева песма, композиције Лирска ода вилама, Небеска бића, као и музику за сценске комаде.

У емисији ћемо најпре представити музику за Шериданову поставку Шекспирове Буре, која је била изведена у Позоришту Друри Лејн 4. јануара 1777.године. Иако није сачуван ниједан примерак текста, чини се да је Шеридан тражио од Линлија да увертиру и прву сцену замени великим хором који би дочаравао олују. Резултат је била шестоминутна нумера коју је Роџер Фиск оценио као «један од највећих домета енглеске музике», а у којој бриљантна оркестрација пружа основу широко постављеном хору. Ова нумера је до те мере импресионирала савременике, да ју је чак и Хајдн имао на уму када је компоновао свој хор «Олуја» који је представио на концерту у Лондону 1792. године.

Осим почетне нумере, Линли је у партитуру Буре увео и бриљантну арију Лети верни Аријеле, за коју је највероватније сам Шеридан написао стихове. Окосницу остатка музике за овај сценски комад чинила је, иначе, партитура Томаса Арнеа из 1746. године, коју је Линли донекле изменио додајући хорове, транспонујући одређене нумере у друге тоналитете, или уносећи мање измене у оркестарске деонице.

Поред музике за Шекспирову Буру, у емисији ћемо представити и Линлијеву кантату Дартула. Прича је смештена у рани средњи век, а заснована је на истоименој поеми Џејмса Мекфирсона објављеној у збирци Дела Осијана, Фингаловог сина из 1765. године, која је у великој мери утицала на развој романтизма у књижевности. Линли је највероватније био први енглески композитор који је компоновао музику инспирисану Осијановом келтском митологијом. Према Мекфирсону, Дартула или Дирдре је била љубавница Натоса, једног од три сина Уснота, владара Ете, који се са успехом борио у Ирској против узурпатора Каибара. Олуја је избацила брод на коме су се налазила тројица браће на обале северне Ирске где се налазио Каибаров логор, те су јунаци после дуготрајне борбе коначно савладани и убијени, док је несрећна Дартула извршила самоубиство над телом свог вољеног Натоса.

Уредница емисије Ивана Неимаревић.