Драган Проле: Јавност као конституенс уметности

Аутор у средиште својих разматрања ставља Јована Јовановића Змаја и његово време, посматра га као песника и као јавног делатника, уочава «ванредну развијеност Змајеве медијске самосвести»...

«Потражимо ли међу нашим романтичарима», пише Проле, «онога ко се истакао у рефлексији модерности, у настојању да се модерне идеје укрсте са актуелном политичком и културном стварношћу, без сумње ћемо застати управо код Змаја као преводиоца, песника и уредника чије дело представља изврстан пример како уметност уједно представља и одраз извесног историјског тренутка, али и саконститутивну инстанцу у производњи једног времена. Из те перспективе чини се разложним наизглед поетизовани суд да нико други него Змај 'разгрће завесе и пушта да нам светле и страна сунца' «.

На другом месту, Проле наглашава: «За генерације романтичара чији рад се зачињао у захтевима времена, јавност и разнолики видови објективног духа ниједног тренутка нису представљали равнодушну и незанимљиву инстанцу.

То посебно важи када реч дамо оним присталицама романтичарског израза који су своју уметничку делатност тесно везали уз новине, које су тада представљале доминантни и престижни медиј. Сваки пут када би започео с покретањем новог часописа Змај је, као у случају Жиже, био чврсто решен да, колико је у његовој моћи, узме учешће у сучељавању са 'народно-просветним нечистотама, које свога Херкула што скорије очекују'. Он се свесно упустио у неизвесну новинарску авантуру, јер је био уверен да се пресудна политичка борба не одвија мимо тла на којем се конституише јавно мњење, а њега су у Змајево време претежено уобличавале многобројне новине и часописи.»