Реформа опере серије у Бечу

Марко Колтелини, италијански либретиста и један од песника на хабзбуршком двору, спада међу водеће актере покрета реформе опере серије. Рођен у Ливорну 1719. године, Колтелини је врхунце своје каријере остварио у Бечу и Санкт Петерсбургу, а путовао је и Енглеску и Пруску. Међу либретистима који су заговарали реформу, Колтелини се издваја као аутор рафинираног елегантног стиха, те је чак и Метастазио његов израз окарактерисао као „жив, хармоничан и пун слика и идеја". Колтелини је био под утицајем књижевника Франческа Алгаротија и Ранијерија де Калцабиђија, али је, за разлику од потоњег, био мање радикалан у одбацивању структуре опере серије, те су његове опере писане за бечки двор лакше проналазиле пут до сцена у италијанским градовима и извршиле значајан утицај на главне токове италијанске традиције озбиљне опере.

Премијерно извођење Глукове 'dramme per musica' Телемах, или Киркино острво уприличено је као део прославе венчања хабзбуршког престолонаследника и будућег цара Јозефа II и баварске принцезе Марије Јосипе. Марко Колтелини је прерадио већ постојећи либрето Карла Зигисмонда Капачеа, који је 1718. године поставио Антонио Скарлати, и сажео структуру опере у два чина. Служећи се оркестарским речитативом, ансамблима, кратким аријама и отвореним музичким нумерама, Колтелини и композитор Кристоф Вилибалд Глук израдили су оперу која представља значајан допринос у покрету реформисања опере серије. Континуитет музичко-сценског тока успешно је остварен у првом призору опере, где се на музику увертире надовезује сложена сцена са учешћем ансамбла, хора и балета. У првом чину Глукове и Колтелинијеве опере Телемах, Одисејев син, сазнаје да чаробница Кирка већ седам година држи његовог оца и војску у заробљеништву, те полази у поход како би их спасио.

Међу најсмелијим Колтелинијевим поступцима спадају и сценски приказ убиства у Траетиној Ифигенији на Тауриди, као и трагичне смрти јунака из Хасевог интермеца Пирам и Тизба. Ово Хасеово дело из 1786. године, одликује смањени број ликова, једноставност радње, као и увођење балетских дивертисмана. Континуитет музичко-драмског тока спроведен је употребом оркестарског речитатива, прокомпонованих арија и дуета, што ову партитуру издваја као изразито модерну у односу на остала оперска дела у Хасеовом опусу. Радња прати несрећну љубав Пирама и Тизбе, који беже од својих породица како би били заједно, али, изгубљени у шуми, у трагичном неспоразуму одузимају себи живот.

Аутор емисије Срђан Атанасовски