Андрија Матић: Крагујевачки ноктурно

Андрија Матић је рођен 1978. године у Крагујевцу. Аутор је романа Нестанак Зденка Купрешанина (2006) и Шахт (2009) и књиге прича Музеј савремене уметности (2010). Бави се проучавањем англо-америчке књижевности. Објавио је више радова из ове области, као и студију Т. С. Елиот: песник, критичар, драмски писац (2007). Живи у Београду.

*  *  *

„... Готово сваког преподнева, кад год би му време дозволило, Милош Лазовић је одлазио у Шумарице. Ушао би са ердоглијске стране, близу потока, где су се раније, када га је отац водио у шетњу, простирале њиве и ливаде, а сада је ту било разноврсно дрвеће (борови, јеле, храстови, чемпреси, липе и багремови), засађено у великој радној акцији 1954, у којој није учествовао, пошто су га месец дана раније ухапсили и одвели на робију. Нарочито је волео багремове на улазу, са обе стране узаног путића. Они су га подсећали на некакву шумску капију и сваки пут када би туда прошао, имао је утисак да улази у неки други свет, где се природа меша са историјом и где је много лакше живети. 

Затим би отишао до Споменика бола и пркоса, посвећеног студенткинији Нади Наумовић, коју су љотићевци ухапсили на улици за време октобарске рације, јер им је дрско добацивала, а онда је предали Немцима, који су је сутрадан стрељали заједно са осталим грађанима. После рата често је слушао приче о тој девојци, не само од професора у школи, него и од своје мајке (она је познавала једну Надину рођаку). Кад год би рекао да не може урадити неки кућни посао или би се пожалио на немаштину, мајка је помињала несрећну студенткињу, говорећи му да некада млади људи нису били размажени, што му је данас било симпатично, иако је тада мрзео таква поређења. Њена слика је висила у ходнику Прве гимназије, па је добро запамтио њен лик, посебно њену густу, црну, коврџаву косу и наочаре са дебелим оквиром, због којих је, по његовој процени, изгледала барем десет година старије..."

(Одломак из поглавља „Невидљиви - 1975."

Роман Крагујевачки ноктурно биће објављен у издању Стубова културе.

Уредник: Радмила Глигић