Гаетано Доницети: Кћи пука

Кћи пука, компонована на либрето Жила де Сен-Жоржа и Жана Франсоа Бајара, једна је од најважнијих Доницетијевих опера компонованих за француску сцену. Године 1838. године Доницети се настанио у Паризу, а Кћи пука је био први либрето написан на француском на коме је радио. Доницети је писцу предочио да жели да добије текст који доноси емоције на сцену, а не битке. Сиже се бави заплетом из доба наполеонских похода, а Доницети је успео да овај „војнички контекст" преведе у једну од својих најлепших партитура која представља врхунац белкантно уметности. Музика ове опере је истовремено весела и романтична, пуна животне радости и заразног лиризма.

Међутим, на премијери одржаној у париској Опери комик фебруара 1840. године, дело није доживело успех. Берлиоз, помало изнервиран тиме што италијански композитор пише још једно дело за париску оперску позорницу, написао је отровни критички осврт у листу Журнал де Деба. Оперу је назвао пастишем ранијих дела, наговештавајући да је музика позајмљена из опере Бетли, и износећи став да у целокупној опери нема ниједне нове идеје. Берлиоз је тако записао и да се господин Доницети понаша као да је освојио ову земљу, он је пошао на праву ратну инвазију. Не можемо више писати о оперским театрима Париза, већ о Доницетијевим позориштима. На крају Берлиоз је закључио да се композитор према француској публици понео «безобзирно». Доницети му је доста мирно одговорио већ два дана касније у листу Монитер универсел, где је подсетио Берлиоза да је могао и да отвори партитуру Бетли како би се уверио да нема преписаних страница у Кћи пука. Због овог иницијалног непријатељства требало је сачекати реакцију обичне публике, као и репризно извођење 1848. године, када је Кћи пука доживела успех. Треба напоменути да је до 1908. године изведена 1000 пута у Опери комик, где је врло дуго постојала традиција да се ово Доницетијево дело изводи сваког 14. јула на празник Француске републике. Кабалета главне јунакиње Мари - Поздрав Француској из другог чина, је, иначе, за време Другог царства била једна врста незваничне химне ове земље.

Уредница емисије Ксенија Стевановић