Емануел Шабрије: Краљ против своје воље (3. чин)

Главне улоге тумаче: баритон Лиам Бонер као Анри Валоа краљ Пољске, тенор Луиђи Боча као гроф де Нанжи, Анријев пријатељ, сопран Мерседес Аркури као Минка, сопран Натали Полен као Алексина, војвоткиња Фрители, бас Кирејн де Ланг као пољски племић Ласки, баритон Федерик Гонсалвес као војвода Фрители, тенор Томас Морис као крчмар Базил. У улогама француских аритократа Линакура, Можирона и Маркиза де Вилкијеа, наступају  тенор Карлос Ногеира, баритон Сајмон Робинсон и бас Сајмон Медоуз. Хором и оркестром Вексфордске опере диригује Жан-Лик Тинго.

Написана 1884. године, ова опера је својом живахном и мелодичном музиком постигла успех, а посебно су јој се дивили Дебиси, Равел и Стравински. Својим вокалним бравурама, одличним комичарским тајмингом, комплексним хоровима и плесним нумерама, појачаним интелигентним оркестарским решењима, ово дело плени својим духовитим и сатиричним садржајем. Ипак, критичари британских дневних новина Гардијан и Индипендент, сценску поставку Вескфордске опере сматрају претерано конфузном, нападном и гломазном. Критичар Мартин Кетл, тако примећује: У току вечери као да се једна представа дешавала на сцени, а друга опера се свирала, често изузетно лепо под руководством Жан-Лика Тингоа.

У крчми на пољској граници сељаци славе избор надвојводе Ернеста за новог краља Пољске. Ускоро стижу сви главни протагонисти, а после серије признања, гроф Нанжи коначно доказује свој идентитет, а краљ Анри, пак, свој. Француски принц је коначно слободан да се врати у своју земљу. Али тада стижу вести да је надвојвода Ернест одбио да се крунише за пољског краља. Анри мора да остане на трону, али то му сада више није толико тешко, јер је пронашао своју љубав Алексину, те му се живот у Пољској сада чини занимљивијим.

Уредница Ксенија Стевановић