Остварења Дејана Деспића

Чврсто усидрен у неокласичном музичком изразу, Дејан Деспић од окончања студија композиције у класи Марка Тајчевића средином педесетих година прошлог века, своју поетику развија са несвакидашњом доследношћу. Његова аутопоетичка становишта заснивају се на одбацивању авангардних или еклектичких идиома, постављајући неокласични израз превасходно као "еволутивни" у контексту потребе за надограђивањем музичког канона. Како Весна Микић наводи, "успостављајући нераскидиве и озбиљне везе са музиком прошлих епоха, Деспић, на начин историцистичког модернисте, указује на могућности наставка њеног живота у садашњости." Однос према музичкој прошлости, Деспић остварује у композиционој процедури симулације којом се коришћење савремених композиционих решења инкорпорира у стилске матрице ранијих епоха и на тај начин "реинтерпретира модел барокне, класичарске, романтичарске или импресионистичке музике." Изграђујући своју уметничку поетику на темељима занатске перфекције, Деспић превасходно претендује на комуникативност своје музике, не бежећи и од често смелијих композиционих поступака. Комуникацију са савременим музичким правцима, посебно оним постмодернистичке провенијенције, Деспић од осамдесетих година остварује на начин специфичног обогаћења неокласичног језика, као и савременим про-постмодернистичким концептуализацијама својих дела. Склон превасходно камерном звуку и минијатурама, Деспић је до данас остварио импозантан опус који броји више од 230 остварења.

Посебан афинитет, који овај композитор гаји према вокално-инструменталним формама, дошао је до израза и у три веома успела циклуса инспирисана Дубровником: Јадранским сонетима, Дубровачком дивертименту и Дубровачком канцонијеру. По речима Ане Стефановић "Дубровачки свет Дејана Деспића, већ по природи своје инспирације, и у стилском погледу оживљава класични свет у универзалном значењу или, бар, чежњу за њм: свет непосредне лепоте и посредовене осећајности". Поетски предложак, композитор је пронашао у поезији дубровачких петраркиста Шишка Менчетића, Марина Држића и Савка Бобаљевића.

Аутор емисије: Стефан Цветковић