Пољска међуратна авангардна проза
Бруно Јасјењски: Ноге Изолде Морган
У циклусу СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ, који на Трећем програму емитујемо недељом, представљамо дела прозаиста и песника из света. Од 12. августа, овај циклус посвећујемо делима аутора пољске међуратне авангардне прозе, која је изабрала и превела Бисерка Рајчић. У емисијама, које можете слушати 4. и 11. новембра, читаћемо одломке футуристичке прозе Бруна Јасјењског „Ноге Изолде Морган”.
Песник, прозни и драмски писац, Бруно Јасјењски (1901-1938/9), један је од главних представника пољског футуризма и аутор најзначајнијих футуристичких манифеста. Будући да је заједно са родитељима Први светски рат провео у Русији, као веома млад се упознао са угледним руским футуристима - Северјањином, Мајаковским и Кручонихом. По завршетку рата вратио се у Пољску где је студирао на Јагелонском универзитету и организовао низ футуристичких манифестација.
Године 1925. са женом Каром одселио се у Париз. Тамо је радио као дописник више пољских новина, основао је Радничко позориште на Сен Денију и дружио се са авангардним уметницима. Због романа Запалићу Париз 1929. године прогнан је из Фрацуске, па је отишао у Совјетски савез, где је с одушевљењем прихваћен у књижевним круговима. Међутим, за време Стаљинових чистки 1937. године ухапшен је и осуђен на смрт. Не зна се тачно како је завршио - једни извори тврде да је стрељан, а други да је умро на путу за неки сибирски логор. Рехабилитован је тек 1956. године.
Прозу писану у Паризу Ноге Изолде Морган и Запалићу Париз написао је у футуристичком, а дела настала у СССР-у на руском језику - Човек мења кожу и Завера равнодушних - писао је у соцреалистичком стилу. У футуристичком стилу је и његова драма Бал манекена, сачувана у руској и пољској верзији, која је још 30-их година била преведена на многе језике и извођена у експерименталним позориштима, између осталих, и у једном јапанском.
Одломке из футуристичке прозе Бруна Јасјењског Ноге Изолде Морган чита Марица Милчановић.
С пољског превела Бисерка Рајчић.
Циклус уређују Радмила Глигић и Тања Мијовић.
Коментари