Кунихико Хашимото: Прва симфонија

Повод за настајање овог дела је била прослава 2600 година јапанског царства, која се обележава 11. фебруара сваке године. Овај велики национални јубилеј био је прослављен у светлу империјалистичког замаха Јапана, који је започео средином 19. века свргавањем шогуната. Занимљиво је да је на предлог владе САД, Јапан кренуо у убрзану индустријализацију, коју је, међутим, пратила и милитаризација државе, што је довело до ескалације највећег сукоба у светској историји XX века. Пред Хашимота је, тако, био постављен тежак задатак. Требало је да у своје симфонијско остварење инкорпорира референце ка великој јапанској традицији, али и да их представи као станице на путу који је водио до највећег ступња развоја ове далекоисточне земље. Помало изненађује што Хашимото није био аутор чија је поетика кореспондирала са тада доминантим идеолошким стремљењима у Јапану. Његови утицаји су били углавном европски, а непосредно пред настанак овог дела, пропутовао је кроз земље Осовине, али и САД, остварујући контакте са музичарима као што су Бруно Валтер, Егон Велес, Албан Берг, Арнолд Шенберг и други.

Први став Хашимотове симфоније, написан у сонатном облику, инспирисан је емакимоном, врстом илустрованог свитка са графичким и текстуалним наративом. Прича са емакимона је најчешће била градационо представљена, што се одразило и на концепцију става. Почетак доноси канон заснован на оибуки техници, која се употребљава у увертирама гагаку музике. Главни тонски материјал става је заснован на традиционалној мијако буши пентатонској лествици.

Други став, троделне форме, обраћа се тада актуелним проблемима, будући да је заснован на напевима са Окинаве, која је била жариште сукоба са Кином, те је тако представљала симбол посвећености светом, империјалном, циљу.

Финале симфоније одражава њен пригодни карактер. Написано је у форми теме са варијацијама и фугом, а главни материјал је преузет из свечане песме Кигенсетсу, која се пева сваког 11. фебруара у славу Империје. У фуги се сједињују мотиви првог и последњег става, водећи у грандиозан завршетак достојан царске церемоније.

Аутор емисије Милан Милојковић