Реформа опере серије у Бечу

За разлику од других центара реформе опере серије, попут Парме и Манхајма, где је као полазиште послужила целовечерња италијанска озбиљна опера у коју су затим имплементирани елементи француске традиције, у Бечу је основу реформисаних опера чинио жанр festa teatrale - позоришне прославе, односно azione teatrale - позоришне радње, који се у ужем смислу речи и не одређује као опера, већ као сценска серената. Овај пригодни жанр у себи је већ садржао многе музичко-сценске елементе на којима ће инсистирати Глук и Калцабиђи, попут смањеног броја ликова, краћих арија, употребе оркестарског речитатива и наступа хора. Прва серената која је на бечком двору јасно наговестила тенденцију ка реформи опере серије била је Хасеова феста театрале Алкид на раскршћу, писана на либрето Пјетра Метастазија. Премијерно изведена у октобру 1760. године, опера је била део прославе венчања аустријског надвојводе Јозефа и принцезе Изабеле од Парме. Поред већ поменутих одлика овог жанра, Хасеову оперу краси и изразито богата оркестрација, а у дело је интегрисан и пантомимски балет, за чију кореографију је био задужен Гаспаро Анђолини. Сведен драмски текст, алегоријског садржаја конципираног на основу мита о Хераклу, успоставља ово дело као директог претходника Глукове опере Орфеј и Еуридика. У партитури се посебно истиче Плес хероја, јунакиња и духова из другог чина, који плени вештом употребом дувачких инстуремената.

Један од главних иницијатора реформе опере у Бечу био је гроф Ђакомо Дурацо, који је у Беч дошао као амбасадор Ђенове не би ли успоставио економске односе ове републике са Хабзбуршком монархијом, прекинуте услед Рата за аустријско наслеђе. Стекавши познанства међу аристократама, Дурацо је остао у служби при двору, не би ли 1754. био постављен за управника дворских позоришта у Бечу. Дурацо је спадао у љубитеље француске културе, а одржавао је и преписку са виђеним париским интелектуалцима, попут драматурга Шарла Симона Фавара. Као управник бечких дворских позоришта Дурацо је заслужан за снажан утицај француске позоришне културе у аустријској престоници, односно за увођење француске говорне драме, опере комик и пантомимског балета на бечке сцене, а успоставио је и праксу јавних концерата у Бургтеатру. Још од своје прве младалачке посете Паризу, Дурацо је имао идеју да на основу либрета Филипа Киноа за оперу Армида Жан-Батиста Лилија изради либрето за реформистичку италијанску оперу. Ову замисао је коначно остварио 1761. године, у сарадњи са песником Ђованијем Амброђом Миљаваком и композитором Томазом Траетом. Радња опере заснована је на причи из епа Ослобођени Јерусалим Торкванта Таса о чаробници Армиди и њеној љубави према хришћанском витезу Риналду. Структура опере сведена је на један чин од 20 сцена, а одликују је значајна употреба хора, балета и пантомиме, као и богата оркестрација.

Аутор емисије Срђан Атанасовски