Вирџинија Вулф: Излет на пучину

Излет на пучину је објављен 1915. године и сматра се да ово дело Вирџиније Вулф није донело неки већи креативни пробој. Роман ипак одликује иновативан наративни стил, а занимљиво је да су њиме покренуте и теме које ће бити доминантне и у каснијим делима енглеске списатељице: феминистичке преокупације, питања сексуалности и смрти.Од времена када је писала Излет на пучину датирају напади дубоког психичког раскола који су Вирџинију Вулф пратили до краја живота и који су били узрок њеног самоубиства.

„...У том тренутку, Рејчел је седела у својој соби не радећи апсолутно ништа. Када је брод био пун, овај апартман је носио неки величанствени назив и био је уточиште старијих дама које су патиле од морске болести и које су препуштале палубу својој млађарији. На основу клавира и вашара од књига на поду, Рејчел је то сматрала својом собом, па би ту седела сатима слушајући веома тешку музику, читајући мало немачког, или мало енглеског када би била расположена, и не радећи - као у овом тренутку - баш ништа.

Начин на који је образована, удружен с фином природном лењошћу, био је, наравно, разлог томе, јер је била образована као већина добростојећих девојака с краја 19. века. Љубазни доктори и нежни стари професори предавали су јој основе десетак различитих области знања, али би је исто тако брзо натерали да темељито прође кроз неки тежак део, јер би јој рекли да су јој руке прљаве. Један или два сата недељно прошли би врло пријатно, делимично захваљујући другим ученицима, делимично због чињенице што је прозор гледао на позадину продавнице, где су се фигуре зими појављивале уз црвене прозоре, делом захваљујући згодама које морају да се догоде када се у истој просторији истовремено налази више од двоје људи. Међутим, није било ниједног предмета који је добро знала. Њена памет била је равна памети интелигентног мушкарца с почетка владавине краљице Елизабете; веровала би практично у све што би јој било речено, измишљала би разлоге за све што би говорила. Облик земље, историја света, начин рада возова или инвестирања новца, који закони важе, који људи шта хоће и због чега, најелементарнија идеја система у модерном животу - ништа од тога није сазнала од било којег професора или учитељице. Ипак, овај систем образовања имао је једну велику предност. Није ништа подучавао, али није постављао никакве препреке за развијање дара који би ученик могао да има. Рејчел, будући музикална, добила је прилику да учи само музику; постала је фанатик по питању музике. Сва енергија која је могла да оде на језике, науку или књижевност, која је могла да јој створи пријатеље или да јој покаже свет, сливала се право у музику. Сматрајући своје учитеље неспособним, практично је учила сама. С двадесет четири године знала је о музици онолико колико већина људи зна с тридесет година; и умела је да свира колико јој је природа дозвољавала, што је, како је свакодневно било све очитије, заиста било издашно следовање. Да ли је овај несумњиви дар био окружен најекстравагантнијим и најлуцкастијим сновима и идејама, никоме није било јасно..."

Књига Излет на пучину Вирџиније Вулф ускоро ће бити објављена у издању Службеног гласника.

Уреднице: Оливера Гаврић и Оливера Нушић