Мајстори барока
Мотети Антонија Вивалдија
Пратићете мотете за сопран и оркестар Антонија Вивалдија у извођењу Симоне Кермес и Венецијанског барокног оркестра под управом Андрее Маркона. Представљамо снимке са албума "Амор сакро" који је објавила дискографска кућа "Архив" 2007. године.
Мотет In furore iustissime irae је написан почетком двадесетих година XVIII века, током Вивалдијевог боравка у Риму за време сезоне карневала. Композитор је тада био на врхунцу славе. Уводна арија је пример Вивалдијеве арије беса у којој наилазимо на карактеристично унисоно свирање оркестра, силазне хроматске низове, брзе лествичне пасаже и поновљене тонове који сугеришу „срџбу".
Дело Nulla in mundo pax sincera је највероватније написано у периоду између 1713. и 1717. године у доба док је Вивалди био заменик капелмајстора у интернату Оспедале дела Пјета у Венецији. Посебно плени завршни став Алелуја коју је познати британски музиколог Денис Арнолд назвао концертом за глас.
Мотети чији су називи In turbato mare irato и Sum in medio tempestatum Вивалди је написао 1733. године поводом смрти саксонског електора Фридриха Августа I. Познато је да је Вивалди од 1712. године одржавао блиске везе са саксонским двором, што је у међувремену било појачано и тиме што је његов ученик Пизендл постао дворски концертмајстор. Вивалди у оба мотета користи метафоричну реторику позајмљену из барокне опере о броду који се налази усред олује и трага за мирном луком. Пренесену у духовни контекст, ове музичко-поетске слике указују на потрагу за спасењем и унутрашњим миром.
Уредница емисије Ксенија Стевановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Прича о Вилијаму Блејку – између јагњета и тигра")
Коментари