Оперска сезона Еурорадија 2012/2013
Ђузепe Верди: Сицилијанске вечери (1. и 2. чин)
Пратићете снимак опере "Сицилијанске вечери" Ђузепа Вердија, забележен на представи одржаној 15. септембра у Бечкој опери. Главне улоге тумаче баритон Габриеле Вивијани као Монфор, тенор Грегори Кунде као Ариго, баритон Ханс Петер Камерер као гроф Водемон, сопран Анђела Мид као Елена, контраалт Алиса Колосова као Нинета, бас Александру Моизјук као Бетен и баритон Те-Јонг Јан као Роберто. Хором и оркестром Бечке опере диригује Ђандандреа Нозеда.
Рад на овом делу, Верди је започео 1852. године када је са париском Опером уговорио поруџбину велике француске опере од пет чинова на либрето Ежена Скриба, једног од најпознатијих либретиста тог доба. Писац и композитор су се одлучили да прераде већ постојећи либрето Војвода од Албе који је Скриб написао заједно са Шарлом Дивејријеом, а који је и поред Алевијевих и Доницетијевих покушаја остао неупотребљен. Целе 1854. године Верди је радио на овој обимној партитури како би задовољио укус париске публике. Премијера опере Сицилијанске вечери уприличена је 13. јуна 1855. године и доживела је топао пријем код француске критике, чак и код изузетно строгог Хектора Берлиоза, али није успела да се задржи на репертоару. Због тога је Верди одлучио да се опера преведе на италијански језик, што је учинио Еуђенио Каими. Ипак, због револуционарног сижеа дело није могло у Италији бити изведено у оригиналу, те је 1855. године у Парми постављено под именом Ђована де Гузман, а радња је са Сицилије премештена у Португалију у XВИИ веку. После уједињења Италије, вратило се првобитно име Сицилијанске вечери и од тада, опера се готово увек изводи на италијанском језику, без получасовног балета присутног у француском оригиналу. Увертира за оперу Сицилијанске вечери је најдужа коју је Верди написао и често се изводи и као самостални концертни комад.
У првом чину, чија радња се дешава на главном тргу у Палерму 1282. године, упознајемо се са Сицилијом која се налази под француском окупацијом, где се војници победника понашају бахато, а народ је гневан и уплашен. Појављује се војвоткиња Елена, чијег брата су убили завојевачи, како би се помолила у цркви. Она је талац Монфора, гувернера Сицилије. Када је франуцски војници натерају да отпева песму, она пева о борби за слободу, окупљајући народ око себе. Монфор се појављује, а убрзо на трг стиже млади Ариго који Елени објашњава да је био ухапшен, а онда и ненадано пуштен из затвора. Он и војвоткиња су тајно заљубљени једно у друго. Монфор му открива свој идентитет и задивљен младићевом храброшћу нуди му заштиту и службу. Ариго све то поносно одбија.
У другом чину, упознајемо лекара Прочиду који се враћа у домовину после дугог прогонства. Он намерава да заједно са Еленом и Аригом започне народни устанак. Следи љубавни дует између Арига и Елене, који се завршава тиме да се младић заклиње да ће осветити њеног брата како би били заједно. Бетен се појављује и неочекивано позива Арига у Монфорову палату, а када он одбије, окружују га Бетенови људи и на силу одводе. Прочида и поред тога наставља са својим планом да изазове побуну. Он подстиче француске војнике да упадну на једно венчање и отму младу, чиме народни бес достиже тачку кључања. Прочида прориче да ће тиранин Монфор бити убијен већ те ноћи.
Уредница емисије Ксенија Стевановић.
Коментари