Балетска музика Арона Копланда

Када је 1942. године америчка кореографкиња Марта Грејем добила наруџбину од Фондације Елизабете Спег Кулиџ за три балета, проследила ју је тројици композитора - Паулу Хиндемиту, Даријусу Мијоу и Арону Копланду. Понуда за компоновање балета који је требало да поносе назив Апалачко пролеће према пеоми Харта Крејна, припала је Копланду чију је музику Марта Грејем већ познавала - његове Клавирске варијације, користила је као музичку позадину за кореографију Дитирамба из 1931. године. Међутим, музика за Апалачко пролеће била је битно другачија, заснована на композиторовом популарном америчком стилу, те су њен језик и сонорност били далеко допадљивији америчкој публици него што је то случај био са поменутим варијацијама.

Смештена на почетак деветнаестог века, прича Апалачко пролеће заснована је на прослави изградње породичног дома у планинама Пенсилваније, коју је Копланд музички обликовао под утицајем шејкерских религиозних песама, делимично и цитираних у балетској музици. Балет је премијерно приказан 30. октобра 1944. године, у Кулиџ аудиторијуму Конгресне библиотеке у Вашингтону, са великим успехом, о коме говоре и признања која су уследила: Пулицерова награда за музику, као и Награда музичких критичара коју је Арон Копланд добио за најбоље остварење у области сценске музике у сезони 1944/1945. Наредне године Копланд је музику за Апалачко пролеће реоркестрирао, проширивши је за велики симфонијски оркестар.

Ранији Копландов балет Били Д кид, кореограф Јуџин Лоринг назвао је првим правим америчким балетом, како по стилу и форми, тако и по садржају. Као потврду ове тезе треба навести да балет представља један од најранијих примера Копландовог популарног америчког стила, те је он као такав био значајан корак у отклону од  традиције руске балетске музике. Балет је настао као поруџбина америчког импресарија Линколна Кристејна за његову балетску трупу, а премијерно је изведен у Оперској кући у Чикагу, 16. октобра 1938. године. За тему посвећену Билију Д Киду, односно Вилијаму Бонсију, - чувеном одметнику са Дивљег запада - Копланд као рођени Њујојорчанин испрва није био заинтересован. Његово слабо познавање музике овог, за њега удаљеног, простора о којем је и сам често говорио, наметало му се као препрека у музичком сликању фигуре Билија Д Кида, те је Кристејн композитору понудио читаву колекцију каубојских песама, које је он потом инкорпорирао у своју партитуру. Рад на Билију Д Киду Копланд је започео у Паризу током лета 1938. године, а завршио у Америци у јесен исте године. Оркестарску свиту која захвата око две трећине целокупне партитуре, Копланд је потом 1939. године преаранжирао, а њу је премијерно извео Ен-Би-сијев Симфонијски оркестар под управом Вилијама Стајнберга 9. новембра 1940. године у Њујорку.

Аутор емисије: Стефан Цветковић