Леош Јаначек: Јенуфа

Јенуфа је прво Јаначеково оперско остварење, у којем су све карактеристике његовог стила јасно препознатљиве у музичко-сценском приказу мрачне приче о убиству детета и искупљењу. Први Јаначеков сусрет са комадом Њена пасторка Габријеле Прајсове био је почетком деведесетих година XIX века, а рад на опери отпочео је 1894. године. Ипак, дело је завршено тек 1903. године. Узроке за спорост у компоновању једним делом треба тражити у превеликим обавезама аутора. Током овог периода он је предавао на три музичке институције, организовао је концерте и изложбе и радио на издањима народних песама. Дуготрајна болест, а затим и смрт његове ћерке, двадесетогодишње Олге, такође су одложили завршетак опере. Ово снажно и упечатљиво дело, као резултат дуготрајног, креативног напора, остало је до данас једно од најистакнутијих у Јаначековом стваралаштву.

У малом селу у Моравској, Јенуфа са нестрпљењем очекује вести да ли ће њен вољени Штева бити позван у војску, јер чека његово дете. Штевин полубрат Лаца, је тајно заљубљен у Јенуфу, а своја осећања прикрива непријатим понашањем према својој баки, власници оближњег млина и према старом млинару. Штева ипак не креће у војску и то прославља са мештанима. Ова бука смета Јенуфиној помајци Црквењарки, строгој удовици која се сматра моралним стубом малог места и која је почасна црквењарка локалне богомоље. Она говори Штеви да може да се ожени Јенуфом једино ако се буде годину дана уздражавао од пића. Када остану сами Јенуфа преклиње Штеву да се одмах веначају, али он се нећка. Лаца се потом посвађа са девојком, а у наступу љубоморе јој засече образ ножем. Она утрчава у кућу, а стари млинар оптужује Лацу да је намерно повредио Јенуфу.

Радња другог чина је следећа: док сви мисле да ради као служавка у Бечу, Јенуфа у тајности рађа дечака. Њена помајка не може да поднесе ту срамоту и моли Штеву да узме Јенуфу за жену и призна сина. Он то не жели, јер му Јенуфа више није лепа, а у међувремену се верио са Каролком, ћерком сеоског судије и управитеља места. Потом се цркверњарка обраћа Лаци, који жели да се ожени са девојком, али није спреман да прихвати дете, за које му црквењарка слаже да је умрло. Чини јој се да је једини начин да изађе из ове ситуације то да уистину убије новорођенче. Црквењарка га односи до замрзнутог потока и дави. Када се Јенуфа пробуди њена помајка јој саопштава да је изгубила дете. Обавештава је и да се Штева ускоро венчава, а утом се појављује Лаца који је проси. Опхрвана болом, тугом и усамљеношћу Јенуфа пристаје да се уда за њега.

У трећем чину, Јенуфа се спрема да се уда за Лацу. Стара Бурја благосиља младенце. Изненада се прочује глас да је пронађен леш новорођенчета у оближњем потоку. Црквењарка постаје хистерична, док Јенуфа препознаје мало тело као своје дете. Сви се окрећу против Јенуфе, али је Лаца брани. У том тренутку њена помајка признаје шта је учинила. Пре него што одведу црквењарку у затвор, Јенуфа јој опрашта, а Лаци нуди слободу. Младић је поново уверава у своју љубав, а пошто га је у међувремену заволела, Јенуфа одлучује да остави трагедију за собом и започне нови живот.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.