Остварења Љубице Марић

Песме простора, кантата за мешовити хор и симфонијски оркестар из 1956. године, је остварење којим је Љубица Марић започела најзначајнији период свог стваралаштва, а у којем се њена поетика окреће савременом, оригиналном композиционом одазиву на древне средњовековне, музичке и ванмузичке артефакте. Као конкретно исходиште Песама простора, Марићевој је послужила литерарна подлога у виду надгробних натписа са стећака босанских богумила. Кантата се састоји од прелудијума и седам епитафа, а сви ставови су повезани било atacca, било урастајући један у други. Контемплативност света који открива сам текст, музички је потцртан необичним апартним хармонијама и арабескама, и то већ на почетку дела, у Прелудијуму - у деоницама лимених дувачких инструмената; а слична музичка решења биће примењивана током читавог циклуса. Инкорпорирање средњевековне тематике унутар жанра кантате, данас се тумачи као својеврстан компромис који је Љубица Марић начинила са - у време настанка дела важећом - естетиком социјалистичког реализма, али и као вид његове маскиране субверзије, превасходно у погледу примене радикалног музичког језика унутар једне конвенционалне и политички прихватљиве музичке форме.

У последњем периоду стваралаштва Љубице Марић, осамдесетих година прошлог века, након паузе од готово две деценије, настао је низ бриљантних дела камерне музике, за различита дуа и трија, која су углавном писана наменски за пријатеље - извођаче. Она представљају целовито испољавање високо индивидуалног музичког израза, као амалгамисани вид снажне креативности. Почетком деведесетих, између осталих остварења, настају Чудесни милиграм за флауту и сопран и Архаја за гудачки трио, дела која представљају сублимацију њеног целокупног музичког и стваралачког искуства.

Аутор емисије: Стефан Цветковић