Хроника Трећег програма

У оквиру три селекције овогодишњег Бијенала Црногорског театра представљена су најбоља црногорска позоришна остварења настала у последње две године. У главној, врло квалитетној селекцији приказане су представе Вјера, љубав, нада (текст Еден фон Хорват, режија Ана Вукотић, продукција Црногорског народног позоришта), Енциклопедија изгубљеног времена (текст Слободан Шнајдер, режија Лидија Дедовић, у извођењу Зетског дома са Цетиња), потом комад Зановић (ауторка Радмила Војводић, продукција ЦНП), Лукреција илити ждеро (режија Јагош Марковић, Градско позориште Подгорица), Медитерано (аутор Ерол Кадић, Центар за културу Тиват), Расправа (Оливер Фрљић, ЦНП) и Ласице (Стеван Бодрожа, ЦНП). У Селекцији Плус представљена су најбоља дела црногорских аутора урађена ван Црне Горе: Поводом галеба (Борис Лијешевић, Позориште Младих из Новог Сада) и Неспоразум (Вељко Мићуновић, Народно позориште из Београду). У Селекцији ОФФ игране су три представе - комедија Маћадо (текст Горан Ћетковић, режија Слободан Милатовић), затим Шепардов комад Луди од љубави, дипломска представа цетињских студената глуме, у адаптацији Јелене Милошевић и извођењу Краљевског позоришта Зетски дом, као и тумачење Пучинијеве опере Сестра Анђелика у режији Петра Пејаковића. Ана Тасић посебну пажњу посвећује представама из главне селекције, а пише и о релевантном пратећем програму, попут разговора са уметницима који су били уприличени после сваке представе, округлог стола о теми Жене, драма и изведба, као и о дебати организованој око проблема Позоришни тренд: нови контексти разматрања и вредновања.

*     *     *

Два пројекта Дејва Микоа која су организована у првој половини ове године на две по свему различите локације, испољавају посебну компатибилност поготово у погледу уметниковог присуства на изложби. Изложбу у забаченом делу Кинеске четврти у Њујорку могли су да виде само позвани, а добро уређена друштвена архитектура у први план је постављала добровољни статус посматрача и уметника - посети би претходили експлицитни разговори и договори, а изложени радови су се могли видети само ако је био присутан и Мико, обавештава нас критичар Сем Пулицер. С друге стране, пројекат Изложба слика коју помрачује вече перформанса представљен је у комерцијалној галерији Права лепа уметност (Real Fine Arts) у Бруклину, а изведен је као целовечерњи перформанс. Док је прва изложба била ограничена на приватни приступ, а фокус је био на разговору са уметником што је омогућавало и подужа разматрања изложених радова, на другој, јавној изложби тај однос је потпуно преокренут, пошто је Микоов монолошки наступ у други план стављао радове и одвраћао пажњу публике. Текст је, у преводу с енглеског Владимира Матеса, преузет из мајског броја часописа Артфорум.

Уредница емисије Тања Мијовић.