Хроника Трећег програма

У оквиру недавно завршеног 46. Битефа италијанска трупа Sosiate Rafaelo Sancio из Чезене извела је комад  Ромеа Кастелучија „Пасторов црни вео", инспирисан фреском коју је Ротко насликао за познати њујоршки ресторан. Како нас обавештава Александар Милосављевић, сликар је имао циничну намеру да блазираним гостима ексклузивног ресторана огади оброке, али је Кастелучи отишао много даље, представивши своја редитељска размишљања која евидентно имају везе са знатно познијим филозофским концепцијама од ренесансне, рецимо са Хајдегеровом. „Пасторов црни вео" започиње текстуалним прологом којим се наговештава крај света, то јест његово ишчезнуће у црној рупи чији се шумови могу опазити и на Земљи. Представу изводи група жена, а све што оне раде у представи - сурово или нежно, натуралистички реалистично или на префињен начин стилизовано - препуштено је гледаочевој моћи тумачења. 

*   *   *

На изложби Збирка слика друга председника, отвореној од 18. септембра до 4. новембра у Музеју историје Југославије у Београду, представљена је Титова колекција уметничких дела формирана од 1946. до 1977. године. Дела - 23 слике и 5 скулптура - постављена су у односу у којем су била заступљена и у резиденцији Јосипа Броза у Ужичкој улици. Циљ приређивача изложбе, Ненада Радића, био је да посетиоци стекну увид у изглед и распоред просторија у резиденцији, као и да прикаже Титов однос према уметности. Међу бројним експонатима Долорес Станојевић истиче Гојину графику Другари на припремама коју је Тито добио на поклон од председника шпанске социјалистичке партије 1956. године, потом дела Фердинанда вон Милера, Уроша Предића, Паје Јовановића, као и слику Крсте Хегедушића из 1949. године Бој код Стубице 1575. - платно димензија 220X550 центиметара које је украшавало председников кабинет.

*   *   *

Роман Ерланда Луа Мулеј, у преводу с норвешког Софије Биланџије, Наташе Ристивојевић Рајковић и Мирне Стевановић, објавила је издавачка кућа Геопоетика из Београда. Књига је писана у форми дневника из визуре девојке Јулије која пред свој осамнаести рођендан остаје без породице. Наиме, њени родитељи и старији брат гину у авионској несрећи, а њој преостаје да се сама избори са депресијом, суицидалним намерама и животним изборима који јој предстоје. Како коментарише Мирјана Ојданић, Јулијина тешка депресија описана је у дневнику без имало патетике, чак бизарно, али зато уверљиво. Она бесомучно гледа пренос Олимпијаде, скраћује косу, планира самоубиство, бира опасне дестинације за путовања, истрчава цео Лондонски маратон за 444 минута, пише причу о Сунчици коју је запосео ђаво... а у тренутку када изгледа да ће јој самоубилачки чин поћи за руком, ипак побеђује дужност да се живот настави даље.

Уредница емисије Тања Мијовић.