Марк Лошонц: Бергсон и виртуелност меморије

Марк Лошонц у свом тексту разматра појам виртуелне меморије у Бергсоновој филозофији, са посебним освртом на питање о самосталности сећања и на сложено укрштање духовних успомена са конкретном перцепцијом.

Посебна пажња усмерена је на Бергсонову анализу о актуелизацији виртуелних садржаја. Аутор такође спроводи конфронтацију Бергсоновог појма несвесног са Фројдовим схватањем истог. Показује се да појам виртуелне меморије није релевантан само из психолошке или епистемолошке перспективе, већ да он има извесне консеквенце и у погледу практичке филозофије. Делезовој интерпретацији виртуелног је посвећен посебан екскурс. На крају се указује на унутрашње напетости Бергсоновог схватања виртуелне меморије из аспекта временске вертикалности и немогуће локализације виртуелног, односно, слободе.

„Према Бергсону, слобода је могућа управо због тога што се наши акти не појављују ex nihilo, већ захваљујући сарадњи виртуелне меморије, чији се садржаји појављују de novo. Нема пунктуалног доношења суда на основу дате садашњости, постоји само делање које следи из хетерогеног континуитета једног сингуларног трајања. Левинас је хвалио Бергсона због тога што се супротставио „појму униформног и нехуманог времена - Сатурн увек прогута своју децу - који влада универзумом". Време више није описано као посредовање самопорицања, као хоризонт непрестаног губитка, већ као конзервација и обогаћивање у виртуелном сећању. Тек са таквом хетерогенизованом темпоралношћу може да се захвати позитивитет, пуноћа бивствовања", пише Лошонц.

Уредница: Оливера Нушић