Дани нове камерне музике у Витену 2012

Абрахамсеново дело је обједињено употребом „микротоналности" која чини основу изградње структуре музичког тока. Композиција се одвија као варијациони циклус чији развој кулминира експонирањем хорни, тачније њихових аликвотних потенцијала. Инсистирањем на хармоницима који се не поклапају са равномерном темперацијом, аутор ствара конфликт између водећег, тематског слоја и „пратње" остатка ансамбла. Моменат смене варијација није увек могуће прецизно одредити, али појава главног материјала на површини фактуре, сваки пут у новом контексту, представља стабилан оријентир у иначе разноврсном ткиву мотивског преплитања.

Дело Кароле Баукхолт под називом Птица селица је инспирисано летом великих птица и звуком које оне производе крилима или певом. Њена намера је била да најпре дувачким ансамблом достигне одређену сонорну сличност између звукова птица и тонова које саксофон, два кларинета, обоа и фагот могу да произведу. Затим, различитим динамичким нијансирањима, Баукхолт настоји да дочара просторност „птичјих" звукова, фокусирајући се на конкретне случајеве приближавања и удаљавања граје и лупања крила приликом надлетања посматрача. Композиторкина пракса је да у своју партитуру прецизно бележи извођачке инструкције, али то не значи да тиме умањује уплив извођачке креативности у звучни резултат. Напротив, она захтева од интерпретатора да савладају техничке специфичности које дело захтева, како би водећи се њеним правилима могли да остваре „ауторизовани" алеаторички упис у извођење дела.

Аутор емисије Милан Милојковић