Ђакомо Пучини: Боеми

У главним улогама наступили су: Виторио Григоло као Родолфо,  Инва Мула као Мими, Лудовик Тезије као Марчело, Никола Белер Карбоне као Мизета, Лионел Лот као Шонар, Марко Споти као Колин, Лионел Пентр као Беноа и Жан-Пјер Лотре као Парпињол. Здруженим хором опера из Анжер-Нанта, Авињона и Тулона, као и Филхармонијским оркестром Француског радија дириговао је Мјунг-Ван Чунг.

Познати фестивал Ле Корежи д Оранж је основан  1902. године, у обновљеном здању римског театра које се данас сматра најбоље очуваним античким позориштем у Европи јер поседује оригинални велики зид просценијума. Фестивал је име добио према грчком називу за хор - хореос.

Монументално здање древног театра поставило је изазов пред режисерку Надин Дифа, која је требало да Пучинијеву интимистичку драму смести на сцену овог позоришта савршене акустике, широку 60 метара и пред аудиторијум од 7000 гледалаца. По речима француских оперских критичара сама поставка није пленила својом инвентивношћу - била је то традиционална и на моменте конфузна сценска реализација, у којој су могућности велике сцене покренуте само једанпут, у призору у кафеу Момис, у другом чину, када се на позорници појавило око 200 учесника.

Француска оперска критика истиче посебно Виторија Григола у улози Родолфа, као „идеални глас за ову улогу", указујући на његов покретљиви, светли тенор, као и на сценску појаву изузетног шарма, са истовремено обдаренoм изузетном и одмереном музикалношћу. Лудовик Тезије је такође био одличан као Марчело, као и остатак мушких чланова ансамбла - Марко Споти као Колин и Лионел Лот као Шонар. Инва Мула је тумачила улогу Мими, критичари истичу њену интровертност и етеричност, за разлику од виталности Григоловог извођења. Такође, критичар Кристијан Мерлан из Фигароа даје опсежан опис одличног читања Пучинијеве партитуре диригента Мјунг-Ван Чунга, истичући да је под његовим руководством Филхармонијски оркестар Француског радија звучао виртуозно.

Уредница емисије Ксенија Стевановић