Опере – Жорж Бизе: Ловци на бисере

Ловци на бисере су били први велики Бизеов успех. Дело је написано 1863. године када је композитор имао само 24 године. Првобитно је то требало да буде опера комик, али је Бизе у последњем тренутку додао акомпањато речитативе уместо говорних дијалога и тако је трансформисао дело у другу врсту оперског израза. Критичари нису били задовољни овом променом, те су оптужили либретисте Ежена Кормона и Мишела Кареа да су направили пастиш најразличитијих већ виђених оперских предложака. Ипак, нико није могао да негира Бизеову музичку инвенцију, његове колористичке интервенције и евокативно оркестарско писмо.

Први чин опере започиње на обалама Индијског океана на Цејлону, где група рибара бира Зургу за свог вођу. Потом упознајемо Надира, старог Зургиног пријатеља. Они се присећају својих заједничких авантура у чувеном дуету На дну светог храма и тренутка када су упознали прелепу свештеницу која их је обојицу опчинила, али којој нису пришли да не би угрозили своје пријатељство. Надир и Зурга обнављају заклетву да ни једна жена неће угрозити њихов братски однос. Пристиже брод са Нурбадом, великосвештеником бога Браме, у чијој је пратњи свештеница, покривена велом, избрана да се моли за сигурност рибара када буду отишли у лов. То је Леила, жена која је очарала Зургу и Надира. Она се заклиње да неће прекршити завет честитости. У потаји млада жена је заљубљена у Надира, који јој признаје да је никада није заборавио и да ју је упркос заклетви пријатељу пратио свуда по свету, све до овог места.

У другом чину, и Леилин завет на чедност и Надирова заклетва пријатељу Зурги бивају доведени у питање. У ноћи, у храму, Леила и Надир се срећу и изјављују једно другоме љубав. Окупљени рибари захтевају од Нурбада да погуби пар јер су прекршили своја обећања. Зурга прво моли за милост, али када схвата да је у питању иста жена у коју је и сам заљубљен, погођен љубомором и издајством осуђује љубавнике на смрт.

Зурга се каје јер је осудио свог најбољег пријатеља на погубљење, чиме почиње трећи чин. Леила га, преклиње да ослободи Надира. Ипак, вођа рибара не успева да се избори са љубомором, у тренутку када схвати колика је Леилина љубав према Надиру, те одбија њену молбу. Крећући на погубљење, Леила даје своју огрлицу једном од рибара и моли га да је преда њеној мајци. Зурга препознаје огрлицу - он ју је даровао храброј девојчици која му је спасила живот пре много година. Погребна ломача је постављена, а окупљени народ започиње посмртни ритуал. Надир и Леила се мире са судбином, али тада Зурга објављује да је рибарско село захватио пожар. Људи журе да спасу своје домове, а Зурга ослобађа љубавнике - он је запалио колибе како би их спасио. Зурга враћа Леили огрлицу и уз вечиту захвалност. Љубавници беже уз Зургин благослов. Док завеса пада, Зурга очекује повратак рибара.

Уредница Ксенија Стевановић