Жак Рансијер: На рубовима политичког

Жак Рансијер, један од највећих живих филозофа данашњице, Алтисеров ученик и можда најсјајнији отпадник од Алтисерових теоријско-активистичких поставки, већ две деценије брани тезу о радикалној демократији. У срцу његове филозофије налази се појам једнакости.

За разлику од социолошких, педагошких, или психилошких приступа људској заједници, који у друштву откривају неједнакост, те од ње и полазе, Рансијер као претпоставку поставља једнакост испитујући теоријске механизме који би ту једнакост могли да потврде и начине је делотворном. У том науму Рансијер ни у једном тренутку не одустаје од појма демократије. У оригиналним и свежим читањима великих грчких узора, пре свега Платона и Аристотела, Рансијер ће демократију да схвати као парадоксални режим без политичке супстанције, без онога што су Грци називали «архе», почетак или својство владања. Уколико нема «архе», демократија је «ан-архе», анархична по своме појму. Но, управо изостанак супстанције јесте супстанцијално својство демократије и њена предност у односу на друге режиме опседнуте појмом Једног (дакле опет «архе»).

Да ли демократија као политички режим без политичке супстанције може да оствари једнакост својих припадника? На то питање Рансијер одговара продорном анализом низа парадокса у својим чувеним текстовима «Заједница једнаких», који ће да послужи као језгро из којег ће настати славна Рансијерова књига Неспоразум, и «Недопустиво» у којем са непомирљивом жестином критикује савремене (демократске) политике искључивања мањинских група из заједнице, а све под изговором декларативне једнакости.

Уредник циклуса Иван Миленковић.