Промс 2012 – Бенџамин Бритн: опера "Питер Грајмс"

У Седлерс Велс театру, 7. јуна 1945, премијерно је изведена опера Питер Грајмс Бенџамина Бритена, која се сматра темељним делом савременог оперског репертоара. У 55. концертној вечери овогодишњег Промс фестивала, ансамбл Енглеске националне опере, наследник Седлерс Велс компаније, публици у Ројал Алберт холу у Лондону приредио је извођење Питра Грајмса које је овенчано сјајним критикама како певачке поделе, тако режије Дејвида Олдена. Сценска поставка из 2009. године адаптирана је за позорницу Ројал Алберт хола и специфичну атмосферу Промсових, променадних, концерата чији је циљ да привуче што ширу и што разноврснију публику. Олден је сиже опере преместио у 40-те године XX века, дакле у време када је Бритн компоновао оперу, а ауторка адаптација Дона Стирап је унела неколико оригиналних решења играјући се са ситуацијом полу-концертног извођења. На пример, на сцени је увек била једна столица мање од укупног броја солиста, те је неко од певача морао да пева стојећи, а потом да замени место са другим. На тај начин, једноставан гест устајања и седења постао је метафора друштвене интеракције и отуђења.

Критичари истичу да је ово било изузетно успело вече овогодишњег Промса. Посебно се указује на улогу диригента Едварда Гарднера који је дириговао хором и оркестром Енглеске националне опере и тенора Стјуарта Скелтона који је тумачио главну улогу. У осталим улогама наступили су певачи који су изводили прослављену продукцију Дејвида Олдена из 2009. године, осим што је у улози Капетана Балстрода наступио Иан Патерсон уместо Џералда Финлија. Аманда Рукрофт је била убедљива као учитељица Елен Орфорд, заљубљена у Питера Грајмса. У осталим улогама Грајмсових прогонитеља и мештана рибарског градића Бороу, чућете између осталих Лија Мелроуза као апотекара Неда Кина, Марка Ричардсона као мртвозорника Сволуа, Ребеку де Понт Дејвис као власницу локалног паба Тетку, Мајка Колвина као рибара и методистичког проповедника Боба Болса, Стјуарта Кејла као свештеника Хораса Адамса и Фелисити Палмер као удовицу Госпођу Седли.

Наративна поема Џорџа Креба Бороу о обали Сафока, подсетила је Бритна на сопствена искуства и осећања у вези мора и људи који од њега живе. Крабов Питер Грајмс је био човек који се ничега не стиди и ни за чим не жали. Код Бритна, главни јунак је интровертни аутсајдер, са психопатским склоностима, који се бори са самим собом и са остатком света. Када су адаптирали песму Бритн и његов сарадник Питер Перс су инсистирали на стварању правог антихероја - који у неким цртама подсећа на Берговог Воцека, човека чије отуђење и несналажење у друштву постаје у ствари извор саосећања. Пошто је Питер Грајмс на потпуно супротној страни од мештана Бороуа у којем живи, дочарано јединство мештана у непријатељском ставу заузима значајно место у драмском обликовању наратива. Град се у ствари показује као главна сила која стоји иза Грајмсове трагичне судбине.

Уредница емисије Ксенија Стевановић