Приче Срђана Срдића

Срђан Срдић (1977) до сада је објавио роман Мртво поље и збирку прича Еспирандо, за коју је добио награде „Биљана Јовановић" и „Едо Будиша", док је синопсис збирке Сагорeвања награђен стипендијом Фонда „Борислав Пекић" за 2010. годину.

У четвртак, 6. септембра, прочитаћемо причу Голем.

„...Има нешто неиздрживо овде. Као да је у питању вишак нечега. Можда само место не може да издржи толико векова у једној секунди. Сви ти краљеви, њихови кипови, злокобне сабласти, никада нису умрли. Дављени, тровани, мучки убијани, и даље су присутни. А то је несносно човеку, да буде талац свих тих идеја, уверења, предања, да прелазећи мостове од језуита стиже комунистима, да се судара са силним куполама, симболима, језицима странаца који комадају прошлост града и односе је својим брлозима. Човеку остаје да повраћа, утроба му се ускомеша од толиког присуства. Све је мртво, до ђавола! Не може да буде ту, морало је да буде сахрањено, све то! Ови што су живели пре нас били су превише лењи да копају, па сад газимо по цркотинама, метанишемо по свету како је овај град чудо невиђено, поверовали су нам, долазе, надиру и никада их се нећемо ослободити. Ископавамо и оно мало што је пристојно погребено, да и то изложимо и продамо. Уместо да ћутимо! Уместо да се стидимо! Историја је срамота, ко год био њен власник. Ми смо срамота. Поштен човек не говори ништа, уздржава се, не коментарише своју прошлост. Нема ничег доброг у прошлости, то ја тврдим! Не можемо да се уздржимо. Витламо костима унаоколо..."

Нова збирка приповедака Срђана Срдића ускоро ће бити објављена у издању Стубова културе из Београда.

Приче је читала  Марица Милчановић.

Циклус приредиле Радмила Глигић и Ана Петковић.