Приче Срђана Срдића

Срђан Срдић (1977) до сада је објавио роман Мртво поље и збирку прича Еспирандо, за коју је добио награде „Биљана Јовановић" и „Едо Будиша", док је синопсис збирке Сагорeвања награђен стипендијом Фонда „Борислав Пекић" за 2010. годину.

У уторак, 4. септембра, прочитаћемо причу Оловни карусел.

„...Није много од помора Тешићеве стоке прошло, кад сам се упутио и сам да га видим и чујем, и ако ништа не каже да тамо будем, да поседим, јер има ствари које човек ради а да нема ништа иза њих, никакве позадине, и то су ствари ретке и драгоцене, и тада је човек највише човек, кренем ја тако поред Каштела, па наставим поред куће у којој су се они људи угушили гасом, а све се сећам како ме је у ту кућу водио деда да видимо те угушене људе, после се и он угушио, али у сну, њега нисам видео, нешто се догодило, као што се дешава са сликама на којима човек стоји поред неких драгих људи, а онда све прође и он не зна ко су они и шта је са њима тражио, а неке од њих и мрзи, када мржњи дође време. Нисам смео ја тек тако па га викнем Домаћине, а оно ништа, па ја викнем још гласније Домаћине, а он каже који си а ја кажем да сам ја а он ми каже да могу слободно да уђем и да се ничега не плашим. Кад ја тамо, он на трему седи, испред њега дрвени, испуцали сто, на њему хлеб, лук, месо и со, нож, супа са пилећим шијама, сва се пушила, крофне које му је ко зна која жена направила и донела, јер има жена које су ту често долазиле али су се њихови мужеви правили да то не знају, некада је боље тако, јер човек који све жели да зна на крају нема шта више са својим животом да уради него или да полуди, или да се спусти у неки дубок зденац и да оданде не излази док не сване дан када ће сваки морати да призна шта је рађено..."

Нова збирка приповедака Срђана Срдића ускоро ће бити објављена у издању Стубова културе из Београда.

Приче чита Марица Милчановић.

Циклус приредиле Радмила Глигић и Ана Петковић.