Клаус Тевелајт: PlayStation Кордоба-Југославија-Авганистан итд.

У теми недеље Трећег програма МОДЕЛИ РАТОВА, од понедељка, 3. до петка, 7. септембра, читамо текст Клауса Тевелајта „PlayStation Кордоба/Југославија/Авганистан итд.“ (2002), у преводу Ангеле Патаки и Дејана Аничића.

Клаус Тевелајт (1942) овако започиње текст:

„Формула 'теореме о уцењеној лојалности' боде ми очи са флајера групе 'Kultur und Strategie. Kunst und Krieg', припремне групе Бејзона Брокса за симпозијум о новим ратовима и о њиховим значењима за нашу 'културу '. Ова теорема каже: 'Политика културног идентитета се састоји у томе да се мањине унутар већинског друштва подстичу на одржавање културне аутономије, у крајњем случају насиљем. [...] Измишљање појма културног идентитета нема реалног еквивалента, он је контрафакт, конструкција којом се уцењују сви који му припадају и искључују на основу преваре и искоришћавања свих који му не припадају.'

То прилично тачно и сажето описује све што се у појединим земљама Балкана дешавало последњих десет година, описује у којој је мери нарасла етничка, национална, а тиме и религиозна свест, јер је за већину југословенских република тако нешто као религиозност постојало само на површини; за многе групе становништва религија није више била саставни део свакодневног живота и није одређивала начин живота.

То се сасвим лепо може видети на примеру мостарских муслимана у филму Nachsaison Пепеа Данкара и Мирјам Квинт. (...) У филму постоји група старих муслимана која говори 'Ми смо све то давно заборавили... да јутром гледамо у правцу Меке... молитву... религију као свакодневно усмерење... то нам је овде постало неважно; били смо Мостарци међу Мостарцима. Након принудне поделе морали смо све то поново да учимо, присилно, под притиском догађаја. Сада живимо и крећемо се у једном муслиманском гету, где нас такорећи надгледају да ли се придржавамо основних верских правила... песама... ритуала, све морамо поново да учимо и да практикујемо... све што је одавно било изумрло'.

На сличан начин се жали једна Хрватица у вези с њеним принудним преобраћањем у Хрватицу: 'Мој муж је био Србин, који је сада мртав. Морала сам да напустим свој дом и сада морам да живим међу Хрватима са којима заправо немам ништа заједничко и чије националистичке циљеве не делим'. (...)

Оно што се у том рату спровело и успоставило идеолошким и оружаним насиљем, јесте присилно наметнут и изнуђени културни идентитет, религијска или етничка припадност. Управо је та ситуација и захтевала успостављање нових граница између нових националних држава..."

Овај есеј ће код нас ускоро бити штампан у збирци Тевелајтових текстова Логично, радикално, криминално, у издању београдског 'Карпоса".

Уредник Ђура Војновић

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом