Приче Срђана Срдића

Срђан Срдић (1977) до сада је објавио роман Мртво поље и збирку прича Еспирандо, за коју је добио награде „Биљана Јовановић" и „Едо Будиша", док је синопсис збирке Сагорeвања награђен стипендијом Фонда „Борислав Пекић" за 2010. годину.

У четвртак, 30. августа 2012. прочитаћемо Срдићеву причу под насловом Прича о томе како се И. И. помирио са И. Н.

„Како ти гледаш на све, после свега? Мислиш да смо урадили све што је било до нас? Мислим да јесмо. Све чешће се питам како ће будућност гледати на нас. Ми смо историја која је саму себе написала. Делује ти да је важно, оно што смо говорили? Да, било је важно тада када смо говорили и писали. Ми смо историја. Свет не би био исти без нас. Свет не би био исти без било кога. У праву си, али без нас не би био, шта можеш да знаш о свету без себе самог? Ми смо ти. Разумеш? Чуди ме да се питаш о томе. Имали смо улоге. Биле су то добре улоге, брижљиво написане, маестрално одигране. Да. Дуго живимо, Иване. Дуго, Иване. Досадило ти је? Не знам. Читао сам Сартра, поново. И? Не знам. Читам само речи, не значења. Волим да разгледам слова, то ме радује. Онда је у реду, зар не? Ако те радује? Не знам. Замисли да нас неко сад слуша, шта би помислио? Не знам. Зашто би било ко слушао нас двојицу? Постоје толики други. Али, ми смо историја. Јесмо. Баш зато. Да ли си се плашио у затвору? Не знам. Било ми је добро тамо. Желео сам затвор. Веровао сам у корисност искустава. Затвор је добар. Да ли ти верујеш у нешто данас? Не знам, Иване. Заиста не знам. Доста смо лагали. Не знам можемо ли да верујемо било коме, или у било шта. Живиш само ако лажеш. Хтели смо да живимо, ти и ја. Ко зна, неко ће једном писати о томе. Ко зна какав ће бити тај, хоће ли умети да лаже боље од нас. Те наше лажи, то није било ни за шта. Да ли се сећаш како је почело? Не. А ти? Не. Смео би да се сетиш када би било могуће? Не знам. Свеједно је сад. Не могу да се уплашим. Имам протезу и навикао сам се на њу. После тога није страшно. А болест? Да. Дуго живимо, предуго. Како ти је било да живиш? Као да сам живео. Као да сам стварно живео. Као да сам то стварно био ја..."

(Одломак из Причe о томе како се И. И. помирио са И. Н.)

Нова збирка приповедака Сагорeвања Срђана Срдића ускоро ће бити објављена у издању Стубова културе из Београда.

Приче чита Марица Милчановић.

Циклус приредиле Радмила Глигић и Ана Петковић.