Џон Стенли и музика за оргуље

Међу водеће композиторе венецијанске школе у другој половини 18. века убраја се Андреа Лукези. Први део своје каријере градио у Венецији, где се истакао подједнако као композитор духовне и инструменталне музике и као аутор опера. Године 1771. Лукези одлази у Немачку, у Бон.

У току боравка у Венецији Лукези је био запажен и као виртуоз на оргуљама, те је често путовао по северној Италији наступајући као оргуљаш. Развој италијанских оргуља у другој половини 18. века обележен је активношћу венецијанског градитеља, Гаетана Калида. Током 44 године рада, Калидо и његова радионица израдили су чак 430 оргуља у северној и источној Италији, Истри и Далмацији, у Истанбулу и Александрији. Један од његових највећих подухвата била обнова троје оргуља у Базилици Светог Марка у Венецији.

Као ученик Пјетра Накинија (рођеног као Петар Накић), Калидо је задржао основне одлике класичних италијанских оргуља, остварио синтезу трендова градње оргуља у Италији кроз 17. и 18. век и одбацио екстравагантне иновације. Врхунским квалитетом израде и поклањањем посебне пажње принципалу, Калидо је постигао типичан баршунаст, вокални тембр својих инструмената, а увео је и велику разноврсност у израду нецлиндричних регистра флаута. Калидове оргуље по правилу задржавају свираоник са једним мануалом широког опсега, мада су бројни и примери оргуља са два мануала, при чему се регистри другог мануала почев од 1785. најчешће покривају жалузинама.

У емисији ћете слушати интерпретације оргуљских комада двају композитора-оргуљаша из Тревиза, града надомак Венеције, и то на Калидовим оргуљама из цркве Сан Леонардо у Тревизу изграђеним 1787. године.

Ђовани Батиста Червелини, оргуљаш у цркви у Тревизу од 1752. до 1805. године, је и сам био укључен у израду ових оргуља и први је на њима свирао по њиховој изградњи крајем 18. века. Игнацио Шпергер био је капелмајстор у катедрали и оргуљаш у цркви Сан Николо у Тревизу, за коју је оргуље такође изградио Геатено Калидо. У својој троставачној оргуљској Сонати број 5 Шпергер вешто користи типичне врлине Калидових инструмената: док у другом ставу доминира принципал израђен у великој размери, први и трећи став користе регистре флаута, укључујући и модулациони, терцни регистар.

Своју трећу и последњу збирку оргуљских сола, опус 7, Џон Стенли је објавио 1754. године. У овој збирци, састављеној искључиво од двоставачних дела, доминирају блистави тоналитети, бритке теме и колористичка употреба регистра, као и честа употреба ехо ефеката. Посебно се издваја оргуљски соло број 4 у д-молу, који започиње опсежним адађо ставом, а наставља андантеом, осмишљеним као дијалог између оргуља покривених жалузинама и језичастих регистара. Као посебно виртуозан издваја се пасаж у коме је предвиђена употреба три мануала, а  у дијалог се притом укључује и принципал, односно основни регистар оргуља.

Аутор циклуса: Срђан Атанасовски