Хроника Трећег прогама

На 48. Фестивалу професионалних позоришта Србије Јоaким Вујић, Народно позориште из Пирота представило се инсценацијом комада Јована Стерије Поповића Зла жена. По речима Спасоја Миловановића, редитељ Саша Латиновић осцилирајући између комичног и трагичног, створио је достојну гротеску. Као сатира извитоперених карактера и нарави, представа је конципирана око тематских оса виши/нижи друштвени сталеж, као и прошлост/садашњост сваког од ликова. Међутим, како запажа критичар, ликови не излазе из доминантних типолошких црта, због чега представа битно губи на пуноћи, сценском потенцијалу и комплексности, што ову драму на моменте приближава фарси. Ипак, представа ће остати запамћена по одличном избору музике, као и по редитељевој способности да, препознајући наивност ситуације и заплета оригиналног текста данас, кроз Злу жену проговори о актуелним проблемима насиља и родне равноправности.

*   *   *

Нову књигу поезије Енеса Халиловића Песме из болести и здравља објавила је 2011. године издавачака кућа Конрас из Београда. Како коментарише Никола Живановић, поезија у овој књизи натопљена је митолошким, историјским, антрополошким и уопште свим мотивима који потичу из књига о древним временима и далеким културама. Посебно место заузима старогрчка култура и лик Хомера, а оно што песника занима јесте исправљање свега онога што је у античком свету деловало неправедно: да увек трају олимпијске игре да не би било ратова, да Хомер буде добродошао и плаћен за свој труд. Друга велика тема Халиловићеве књиге је припадност одређеном народу или култури, док се мотив предочен насловом односи на пролазак младости као слабљење виталности. У овом погледу интересантан је циклус Звездара сачињен од 14 песама дневничког карактера у којма се говори о боравку у болници. Ипак, завршна песма о крају младости указује да је ово књига о нечем другом, а не о болести и здрављу, ово је књига о младости и снази насупрот зрелости и немоћи, пише Живановић. 

*   *   *

Прошле године у издавачкој кући Геопоетика из Београда објављен је роман Зорана Петровића Угарак. Најупечатљивија особеност романа је одлично осмишљена приповедна ситуација - у њеном средишту налази се наратор који последњу ноћ живота проводи пред нашим очима, приповедајући; из тог средишта звездасто се одвајају наративни рукавци, зраци прича које својим преплитањем и уланчавањем сачињавају ткиво романа, пише Иван Радосављевић. Наратор романа је дијак (калуђерски приправник) који својим списима и цртежима ложи ватру у пећини док га опкољава чопор вукова. Приче које приповеда односе се на његову ближу и даљу прошлост, а тичу се вечних питања изазовних и важних читаоцима свих епоха и предилекција - однос према оностраном, тема морала, суочавања са смрћу, осећајности, сучељавања друштвених мањина са већином и тако даље.

Уредница емисије Тања Мијовић.