Росинијев оперски фестивал 2012 – Матилда ди Шабран

Опера Матилда ди Шабран, која још носи и назив Лепотица и Гвоздено срце, јесте мелодрама ђокозо у два чина написана на либрето Јакопа Феретија. Опера је премијерно изведена у Театру Аполо у Риму 24. фебруара 1821. године, када је ансамблом дириговао Николо Паганини. Захваљујући комибинацији комичних и мелодрамских елемената, ова опера остаје једна од Росинијевих најнепредвидљивијих и најбрилијантнијих партитура.

Заплет прати сусрет између колеричног женомрсца Корадина и одлучне Матилде, његове штићенице и ћерке старог Корадиновог пријатеља. Корадино, кога иначе називају и Гвоздено Срце, живи у старом замку у Шпанији и потпуно је посвећен војничким подухватима и ратовању. Корадинова прека нарав је видљива већ у уводној сцени када несрећног лутајућег песника Изидора баца у тамницу, мислећи да је шпијун послат да га убије. Иначе, у казаматима замка се већ налази Едоардо, син Корадиновог највећег непријатеља Рајмонда, кога је заробио у бици.

Када Матилда дође у замак, Корадино је игнорише, поверавајући бригу о девојци свом доктору Алипранду. Матилда одлучује да освоји Корадина по сваку цену. Међутим, њен план наилази на неодобравање Грофице д'Арко, гошће замка, која је на основу једног примирја постала Корадинова вереница. Но, Гвоздено Срце на све начине покушава да избегне женидбу. Када између две жене избије сукоб, Корадино долази да види шта се дешава и тада први пут угледа Матилду. Њена лепота и неустрашивост га одмах освајају, али он тога није свесан. Први чин се завршава Рајмондовим нападом на замак, док Матилдина молба за самилост према Едоарду код Корадина изазива напад љубоморе.

Наступ Хуана Дијега Флореса одлично је оцењен, па је тако критичар италијанских дневних новина Ла Република навео како је овај тенор постао Диво апсолуто белканта управо својом улогом Корадина у Пезару 1996. године.

Овог пута, са њим на сцени је руски сопран Олга Перетјатко, Едоардо је руски контраалт Ана Горјачова, а песника Изидора тумачи Паоло Бордоња који је одлично одиграо своју улогу на старинском наполитанском дијалекту. Улогу Рајмонда Лопеза тумачио је бас Марко Филипо Романо, а грофица д'Арко је мецосопран Кјара Кјали. Хором и оркестром Градског позоришта у Болоњи дириговао је Микеле Мариоти, који је већ сарађивао са Скалом, а предстоји му и ангажман у њујоршком Метрополитену. Мариоти је освојио гледаоце својим посвећеним приступом - док диригује он пева сваку вокалну деоницу, што је давало сигурност свим певачима.

Уреднице емисије Ђурђија Вучинић и Ксенија Стевановић