Мајстори барока - Гаспарo Висконти

Гаспарo Висконти је рођен у Кремони 1683. године у аристократској породици, која је подржавaла уметност у овом италијанском граду. Гаспаро Висконти је био Корелијев ученик, а 1703. године, стигао је у Лондон где је наступао као виолиниста. Свирао је на двору, а често је концертирао као солиста у лондонским позориштима и јавним концертним дворанама. У Енглеској је био познат као Гаспарини, те је због тога често долазило до забуне и мешања овог уметника са Франческом Гаспаринијем - композитором старије генерације који је пре свега стварао на пољу вокалне музике.

Око 1705. године Гаспаро Висконти се на очев позив вратио у Кремону, где је потом живео као племић и музичар-аматер. Један од његових ученика био је Карло Цукари, који је постао славан виртуоз на европским дворовима, познат под именом Цукерино. Око 1713. године Ђузепе Тартини је дошао у Кремону како би упознао Висконтија и чуо га како свира. Мишљење савременика је било да је Висконти поседовао јединствен, урођени начин свирања виолине, који је изазивао дивљење. Сматра се да је Гаспаро Висконти умро у Кремони око 1731. године.

Трио сонате опус 1 Гаспара Висконтија објављене су у раскошном издању најбољег европског музичког штампара Етјена Рожеа у Амстердаму 1703. године. Збирка је посвећена Вилијему Кевендишу, Војводи од Девоншира, кога музичар моли да га заштити од љубоморе колега. Висконтијеве сонате се налазе на трагу прекретничке збирке виолинских соната његовог учитеља Арканђела Корелија, који je свој опус 5 објавио само три године раније у Риму. Ипак, Висконти развија оригиналан и самосвојан приступ оличен пре свега у учесталијој употреби тоналних реприза, успостављањем сегемената у којим се дешава мотивски развој и записивању орнаментације у спорим ставовима. Како су ове одлике видљиве и у Тартинијевим сонатама из треће деценије XVIII века можемо, данас, сматрати Гаспара Висконтија иноватором који је направио значајне помаке у само неколико година своје активности, што сведочи о једном неспорно великом музичком таленту.

Уредница емисије Ксенија Стевановић