Велики интерпретатори – Михаил Плетњов

У емисији ВЕЛИКИ ИНТЕРПРЕТАТОРИ пијаниста Михаил Плетњов изводи дела Александра Скрјабина.

Плетњов је једна од централних фигура савремене музичке сцене. Рођен је 1957. године и студирао је на Московском конзерваторијуму. Пажњу руске, али и шире светске јавности привукао је победом на престижном међународном такмичењу Чајковски у Москви. Тај догађај означио је прекретницу у каријери тада двадесетогодишњег пијанисте, који се убрзо нашао међу најтраженијим класичним музичарима света. Као потврда изузетног успона и афирмације Плетњова у свету пијанизма, уследило је уврштавање његових снимака транскрипција дела Петра Чајковског у едицију Највећи пијанисти 20. века коју је објавила дискографска кућа Филипс.

Ипак, међународна каријера Михаила Плетњова пун замах добила је тек током деведесетих година када се одиграо и његов - како поједини критичари констатују, помало закаснели - деби у Карнеги холу. Иако већ у зрелим годинама, Плетњов се међународној јавности тада представио не само као изузетан пијаниста, већ и као диригент који је афинитет и прегалаштво на овом плану у Русији већ доказао оснивањем Националног филхармонијског оркестра на чијем се челу налази сада већ више од две деценије.

Као пијаниста превасходно усмерен на дела романтичарске епохе, и са посебним афинитетом ка руским композиторима, Плетњов је свој диригентски ангажман у репертоарском смислу усмерио у истоветном правцу. Као истакнути интерпретатор дела Фредерика Шопена, Франца Листа, Петра Чајковског и Сергеја Рахмањинова, између осталих, Плетњов је последњих година побрао изузетне оцене и за извођења дела Лудвига ван Бетовена, међу којима су са посебним похвалама у критици издвојени клавирски концерти овог композитора, у издању дискографске куће Дојче грамофон. У њима Плетњов наступа управо у двострукој улози - као пијаниста и диригент.

У емисији ћете чути 24 Прелида опус 11, Сонату број 4, Прелид опус 51 и 49 и Клавирске комаде опус 45 и 57 Александра Скрјабина.

Аутор емисије: Стефан Цветковић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом