Из рукописа - Приче Михајла Пантића

Михајло Пантић је до сада објавио више од тридесет књига студија, есеја, књижевних критика и антологија. Познат је, пре свега, по својим збиркама прича. Новобеоградске приче, Седмог дана кошаве, Ако је то љубав... сврстале су Пантића у наше најуспешније приповедаче. 

У среду, 15. августа, прочитаћемо причу О значају седења у чамцу

„- Мени је свеједно - рече средовечни човек за столом - наручите шта год хоћете, не једем слатко... Чекај, стани, могао бих ипак једну кремпиту. Откад нисам јео кремпите! Чудно је то, оно чега си се као дете гадио, у неким годинама постане ти подношљиво, чак почнеш за тим помало да чезнеш. Нису се видели неколико месеци. Биће, у ствари, више од пола године. У међувремену, један од њих четворице, онај који се највише бринуо о њиховом дружењу, окупљао их, набављао карте за утакмице и балет, подсећао на рођендане и сличне главоболне ритуале, стигао је да умре. Изненада, тако, из чиста мира, прохтело му се, као да је нагло одустао, а чинило им се, свима одједном, да тек треба да почну да живе, онако истински, пуних плућа. Обавили су, мање-више, све што до зрелих година ваља обавити, направили каријере, подигли децу, разумели да се сопствене жене морају волети до бесконачности, научили да подносе трајну зграђеност над ендемском глупошћу света, и таман кад су помислили да им је коначно остало нешто времена за уживање у ситним задовољствима и бесмислицама, један од њих, тај најбољи у свему, синолог Пецко Калифорнија, срце и душа мале новобеоградске екипе из малених официрских зграда крај аутопута, надомак Газеле (за мање упућене: Блок 19), неког јануарског петка, у оне глуве, послепразничне дане, сиве, без светлости, одбио је да се пробуди, упркос женином вишеструком инсистирању.

Смрт у сну. Нешто са срцем. Прилично добар начин за одлазак у вечност..."

Одломак из приче О значају седења у чамцу.

Збирку Ходајући облаком Михајла Пантића објавиће Стубови културе из Београда.

Приче чита Марица Милчановић.

Уреднице циклуса Радмила Глигић и Оливера Нушић.