Салцбуршки фестивал 2012 – Петер Винтер: Лавиринт

У 2012. години обележава се двеста година од смрти Емануела Шиканедера, једног од најоригиналнијих и најутицанијих оперских импресарија свог доба. Без њега, свет не би упознао Моцартово ремек дело, чији наставак је између осталих желео да напише и Гете. Мање је позната чињеница да је Шиканедер сам написао други део Чаробне фруле коју је назвао Лавиринт или Борба са елементима. Он је поверио компоновање музике баварском композитору Петеру Винтеру, који је био славан у Бечу у то време. Ова херојско-комична опера премијерно је изведена 12. јуна 1798. године у Театру ауф дер Виден у Бечу. Постигла је само делић славе и популарности Моцартове опере, иако је у своје доба била изузетно популарна. 

Опера започиње на церемонији венчања Тамина и Памине, када Краљица ноћи објављује своје планове да пошаље војску да разруши Сарастров храм. Пре саме битке, Сарасто шаље Тамина и Памину на супротне крајеве лавиринта како би завршили последњу етапу иницијације. Краљица и њени слебедници отимају Памину у лавиринту. Споредну линију заплета чини прича о томе како је Моностатос, преобучен у птицу, покушао да заведе Папагену. Папагено, уз помоћ своје велике породице, успева да ухвати "црну птицу" - односно Моностатоса и тако поново освоји Папагену.

Режисер Александра Литке и сценограф Рајмунд Фоигт, су поставили ову оперу - која је била хит у своје време - не у позоришту, већ у унутрашњем дворишту бискупске палате у Салцбургу, стварајући тако везу са традицијом пучког позоришта.

„Оно што ме фасцинира код Лавиринта, јесте наставак приче, додатни детаљи о ликовима и додатно усложњавање, односно амбиваленција која се тиме ствара. Док протагонисти Чаробне фруле могу да се подведу под једноставан, врло стуктурисан систем вредности, Шиканедеров наставак је много комплексинији. Није довољно да добро - отелотворено у Сарастру, Тамину и Памини - тријумфује над злом, него се оно пропитује у својој сржи", каже режисерка .

Уредница емисије Ксенија Стевановић