Србија између Истока и Запада

Зоран Миливојевић и Драгомир Анђелковић

Још од устаничке Србије и самих почетака модерне српске државе, Срби су били подељени на проевропске и проруске. Једни су у изградњи националне самосвести, идентитета и својим слободарским тежњама помоћ очекивали са запада а други су погледе упирали ка истоку. Подела народних првака, вођа, младе интелигенције пренела се и у народ. Тако је касније било и са српским династијама, елитама, партијама, демократама па чак и комунистима.

Ова социо-психолошка и политичка традиција утемељена је пре свега у географском положају Србије и Балкана као месту додира али и сукоба Истока и Запада. Тај феномен на нашу историју, традицију и културу испољавао се од прилике до прилике, од добра до зла. У сваком случају деловао је у две димензије цивилизацијски и геополитички.

Србија се и данас пре свега геополитички а по многим мишљењима и цивилизацијски налази између Истока и Запада. У глобалној кризи и сукобу на истоку Европе таква позиција је све теже одржива а притисци да се определи све јачи. Kоме Србија припада Истоку или Западу, мора ли да се определи, може ли остати политички неутрална и колика је цена неутралности за Речено и прећутано говоре дипломата Зоран Миливојевић и Драгомир Анђелковић, историчар и политички аналитичар.

Аутор емисије је Радован Пантовић.