УН: Човеков опстанак угрожен

Губитак врста се одиграва више стотина пута брже него у прошлости. Половина врста на копну „нема довољно станишта за опстанак“ и највероватније ће изумрети у наредним деценијама уколико се нешто не промени.

Ни океани нису у бољем стању.

Научници су се окупили у Паризу како би представили извештај који има више од 1.000 страница, а сачинило га је 450 научника који су користили 15.000 научних и владиних извештаја.

„Сви се слажу да смо у великој невољи. Ово је најјачи позив на поништавање тренда уништавања природе“, каже Ребека Шо, главни научник Светске фондације за природу.

У извештају се не ради само о животињском и биљном свету већ и о заштити света, који ће бити све негостољубивији за људе на њему.

„Човечанство заправо представља највећу претњу за стабилну производњу хране, постојање питке воде и здравље људи“, истиче Роберт Вотсон, некадашњи челни научник у Наси.

Додаје и да ће сиромашно становништво поднети највећи терет.

Претварање шума, ливада и других територија у фарме, градове и друга земљишта оставља биљке и животиње без својих станишта. Око три четвртине копна, две трећине океана и 85 одсто кључних мочварских подручја претрпело је озбиљна оштећења или је заувек изгубљено.

Претерано рибарење довело је до тога да је трећина рибљег фонда уловљена.

Глобално загревање доводи до временских екстрема због којих је многим врстама угрожен опстанак. На удару је скоро половина копнених сисара и четвртина птица.

Загађивање земљишта и воде. Сваке године 300 до 400 милиона тона тешких метала, растварача и токсичних материја испусти се у светска мора.

Омогућавање ширења инвазивних врста, које уништавају аутохтоне биљке и животиње. Од 1970. године забележен је просечан пораст броја инвазивних врста по земљи за око 70 одсто.

Борба против климатских промена и спасавање врста подједнако су важни задаци, истиче се у извештају, а треба да се спроводу упоредо јер појачавају ефекте оног другог.