Старији људи могу да науче да препознају дезинформације за само 60 минута, показује ново истраживање

Живимо у свету у којем свако ко има приступ интернету може тренутно да објави садржај доступан целом свету – уз врло мало механизама који би обезбедили тачност или етичност информација.

Замислите следеће ситуације.

Утицајни политички коментатор објављује видео на друштвеним мрежама у којем селективно бира чињенице како би манипулисао ситуацијом ради политичке користи. Његова објава не добија ниједан лајк, ниједно дељење, нити љутите реакције корисника.

На друштвеним мрежама појављује се сумњива реклама која користи лик познате личности. Нико не кликће на њу.

Инфлуенсер који промовише „велнес“ дели здравствене савете који су одавно оповргнути, али га нико не слуша. Видео направљен помоћу вештачке интелигенције (AI), који представља тзв. дипфејк, алгоритам сврстава ниже јер му нико не верује.

Уместо тога, људи пре него што нешто поделе или прокоментаришу проверавају чињенице. Консултују стручњаке и не задовољавају се сажетком који је на врху претраге генерисала вештачка интелигенција, већ траже поуздане изворе информација који поштују стандарде тачности, независности и етике.

Овакве ситуације могу звучати готово смешно у данашњем онлајн свету, којим управљају алгоритми и вештачка интелигенција, а у којем су емоције кључне за привлачење пажње.

Међутим, оне су заправо једноставни и практични резултати медијски писменог друштва. Извештај о курсу медијске писмености који су развили Сафрон Хауден, Џенет Фултон и Сора Парк са Универзитета у Камбери, показује да постоји јефтино и ефикасно решење за проблем дезинформација, који је у сржи данашњег преоптерећеног и често поларизованог онлајн окружења.

Дезинформације су глобални ризик

Светски економски форум већ три године заредом сврстава дезинформације на прво или друго место међу највећим краткорочним глобалним ризицима. Оне су често у основи кампања заснованих на ширењу страха и говора мржње, што може подстицати екстремизам и поларизацију.

Подривају поверење у владе и институције, представљају опасност по јавно здравље, као и претњу јавном реду и управљању у кризним ситуацијама.

Сада тај проблем додатно појачавају генеративни алати засновани на вештачкој интелигенцији. Они могу веома лако да производе садржај који делује уверљиво и веродостојно, али који истовремено може бити потпуно нетачан и пристрасан. Због тога су Аустралијанци веома забринути због дезинформација – чак више него становници многих других земаља.

Деца су већ годинама у средишту програма и истраживања о медијској писмености, попут америчког програма Civic Online Reasoning. Одрасли су, међутим – посебно они који су одрастали у доба фиксних телефона и обичне поште, пре појаве интернета – углавном били препуштени сами себи.

Зато је образовање одраслих постало хитна потреба. Истраживање које је спроведено у Аустралији показало је да само 60 минута обуке из медијске писмености доноси мерљиво побољшање способности људи да примене критичко размишљање у препознавању и сузбијању дезинформација.

Мало образовања – велики резултат

У потрази за решењем ауторски тим Универзитета у Камбери се усредсредио на старије особе (55 и више година), за које је познато да су подложније дезинформацијама, да поседују мање медијских вештина и да имају мање самопоуздања када је реч о сналажењу у медијском окружењу.

Учеснике истраживања окупили су широм Аустралије, преко библиотека, медија и друштвених мрежа.

Током једноставног кратког курса, који је организован уживо и онлајн, 79 учесника научило је како да: препознају дезинформације; провере чињенице и потврде информације; пронађу поуздане изворе; развију свест о сопственом понашању приликом сналажења у онлајн окружењу.

Ниво медијске писмености учесника повећан је у просеку за 23 одсто, без обзира на њихово образовање или политичка уверења. Њихова способност да процене поузданост информација побољшана је за 27 одсто, док је самопоуздање у способност критичког сналажења у дигиталном окружењу порасло за 32 одсто.

Посебно је важно што је овај курс – први емпиријски потврђен програм те врсте намењен старијим Аустралијанцима – највише помогао особама које су друштвено искључене.

Медијску писменост учесника тестирана је пре курса, одмах по његовом завршетку и три месеца касније. Најдуже су стечена знања задржали старији учесници, становници регионалних подручја, особе са нижим нивоом образовања, као и припадници културно и језички разноликих заједница.

Истраживање је, међутим, потврдило и оно на шта су други истраживачи већ упозоравали – медијска писменост не стиче се једнократном обуком. Код већине учесника позитивни ефекти образовања временом су почели да слабе, иако су резултати и после три месеца у просеку били за 11 одсто бољи него пре курса.

То указује да програми медијске писмености морају постати део свакодневног живота и доживотног учења. Само тако је могуће да се прати развој нових платформи, дигиталних система и друштвених трендова.

Шта даље?

Резултати кратког курса довели су до развоја програма Stay Smart Online (Остани паметан онлајн), скупа алата који нуди једноставан и флексибилан начин подучавања медијској писмености.

Пилот-програм, спроведен у библиотекама широм Аустралије уз прилагођену верзију курса, дао је веома добре резултате: чак 97 одсто полазника изјавило је да би курс препоручило пријатељима.

Оно што ово истраживање издваја од многих других програма усмерених на борбу против дезинформација и развој медијске писмености – и што је вероватно један од разлога његовог успеха – јесте што је у наставне материјале укључен концепт интелектуалне скромности.

Једноставно речено, то значи прихватање чињенице да је свачије знање ограничено, да можемо бити у заблуди и да треба да будемо спремни да променимо своје ставове када се суочимо са доказима. Као што и сам назив указује, реч је о ставу који захтева извесну скромност. Истраживање је показало је да је управо то суштински елемент медијске писмености.

Да бисмо прихватили чињенице засноване на доказима, најпре морамо признати да су наше животно искуство, васпитање, образовање, породица, пријатељи, заједница, језик и култура обликовали начин на који посматрамо свет. Сви ти фактори утичу на то како приступамо информацијама и како их тумачимо.

Свесност о сопственим предрасудама помаже нам да применимо вештине критичког размишљања неопходне за изградњу отпорности на дезинформације.