Где нестану плаве локне из детињства – шта мења боју наше косе

Кратак одговор на питање зашто коса мења боју лежи у интеракцији гена, ћелија које производе пигмент и, касније током детињства, хормона. Научници разумеју многе гене који су укључени у одређивање боје косе, али још увек покушавају да открију тачан разлог зашто коса неке плавокосе деце потамни, док други задржавају светле увојке током целог живота.

„Све зависи од њиховог генетског наслеђа", наводи Дезмонд Тобин, професор дерматологије на Универзитетском колеџу у Даблину.

Коса добија своју боју од пигмента званог меланин, који производе специјализоване ћелије познате као меланоцити. Ове ћелије се налазе унутар фоликула длаке, а постоје два главна типа пигмента.

Еумеланин је заслужан за производњу смеђих и црних нијанси, док феомеланин доприноси жутим и црвеним тоновима косе. Количина и врста меланина коју производи фоликул у великој мери одређују боју длаке која из њега расте.

Генерално гледано, више еумеланина значи тамнију косу. Активност фоликула длаке није нужно фиксирана током раног животног доба. Како деца расту, биолошки сигнали који контролишу производњу пигмента такође могу да се промене.

На пример, током трудноће, високи нивои естрогена и прогестерона могу подстаћи тамњење косе јер тело производи више еумеланина.

Од светлих увојака до бринета

За многе плавокосе девојчице и дечаке, највидљивије тамњење дешава се око пубертета. Према речима Тобина, ово се обично дешава између десете и тринаесте године живота. Вероватно су управо хормонске промене током пубертета, попут раста нивоа естрогена и андрогена, те које стимулишу повећану производњу еумеланина. Ови хормони постепено претварају плаву косу у тамнију.

„Они који остану плавокоси типично имају генетски предодређено смањење у формирању еумеланина", додаје Тобин.

Тачан механизам путем којег хормони изазивају ову промену, међутим, и даље представља мистерију за научну заједницу. Један траг долази од групе хормона који се зову меланокортини.

Један од њих је алфа-хормон који стимулише меланоците, познат по томе што даје упутства ћелијама да производе више пигмента. У људској кожи, овај хормон се активира под утицајем ултраљубичасте светлости, што оштећује ДНК у ћелијама коже и доводи до препланулости.

Ипак, када је у питању коса, процес је знатно сложенији. Научници још увек нису доказали да пораст нивоа тестостерона, естрогена или било ког другог специфичног хормона директно изазива тамњење плаве косе.

Систем меланокортина показује да хормони могу да нареде ћелијама да праве више еумеланина, али остаје нејасно да ли су те промене заиста одговорне за промену нијансе током пубертета.

„Још увек нисмо идентификовали гене који контролишу овај процес", објашњава Војчех Браницки, истраживач који проучава генетику људске пигментације на Јагелонском универзитету у Пољској.

Генетска лутрија и нови трендови

Једна од могућности јесте да хормони утичу на фоликуле дечје косе другачије, у зависности од њихове специфичне генетске позадине. Недавна генетска истраживања идентификовала су чак 124 гена која играју улогу у одређивању боје косе, чиме је значајно проширено досадашње знање. Ипак, истраживачи тренутно не знају који тачно гени интерагују са хормонским променама у пубертету, због чега су неопходна даља испитивања.

Као што Браницки претпоставља, код неке деце хормони би могли да подстакну производњу меланина или транспорт пигмента унутар самог фоликула.

Двоје деце може започети живот са сличном плавом косом, али потпуно другачије реаговати на промене у телу како се развијају. Једно дете може наставити да производи мало еумеланина и остати плавокосо, док би фоликули другог детета могли постепено да појачају производњу пигмента и створе нове, тамније власи.

Док наука полако расветљава сложене биолошке механизме, козметичка индустрија се све више окреће трендовима који славе ове природне процесе. Технике бојења данас често опонашају управо те суптилне, сунцем посветљене праменове из детињства, наглашавајући индивидуалну природну лепоту уместо потпуног прекривања природних промена.

Истраживања о варијацијама људског генома напредују великом брзином, али научници истичу да многи биолошки аспекти пигментације тек чекају своје објашњење.

Расветљавање тачног генетског механизма тамњења косе могло би у будућности пружити драгоцене информације не само о естетским променама, већ и о превенцији озбиљних здравствених стања повезаних са поремећајима пигментације, попут меланома.