Седам година тематских канала Радио Београда: национално звучно благо доступно „на клик“

Тематски канали Радио Београда – Плетеница, Џубокс, Рокенролер и Вртешка – навршили су седам година рада. Поводом овог јубилеја, током протекле недеље емитован је програм у оквиру серијала РТС „Сцена“ који је био посвећен статистици, слушаности ових формата, раду службе медијских услуга, као и дистрибуцији дигиталног сигнала путем DAB+ мреже и апликације РТС Звук. О овим темама у емисији Јутро је Првог програма радио Београда говорила је руководилац ове службе Снежана Грујић.

Подсећајући на почетке и развој ових формата, Грујићева истиче да поред четири поменута канала постоји и пети, који обележава две године постојања: „Покренут је 2022, када смо обележавали 100 година Радио Београда, најстаријег електронског медија на Балкану. Џезер, који такође бележи леп раст слушаности.“

Представљајући садржај тематских канала, она наглашава да Плетеница доноси народну музику и све оно што се чува у звучном архиву, од народних оркестара и ансамбала од Царевца па до данас, док је Рокенролер посвећен домаћој и регионалној поп и рок сцени, уз концертне снимке са значајних фестивала попут Гитаријаде, Арсенал феста и Бир феста.

Џубокс је намењен љубитељима евергрин музике педесетих, шездесетих и седамдесетих година, док је Вртешка усмерена на децу и родитеље, представљајући дечију музику, хорове попут „Колибрића“ и најстарију емисију за децу „Добро јутро, децо“. Канал Џезер, са друге стране, претежно доноси снимке Биг бенда РТС-а.

Дигитализација и доступност публици

Говорећи о слушаности и начинима емитовања, Грујић наглашава да се канали могу пратити путем мултимедијалне платфере РТС Планета, бесплатне апликације за мобилне телефоне РТС Звук која привлачи млађу популацију, као и преко DAB+ мреже која омогућава покривеност широм Србије.

Посебно истиче значај процеса дигитализације звучног архива Радио Београда, који се реализује захваљујући средствима Владе Републике Србије:

„Оно што је најзначајније, а то је да све оно што се чува у нашем звучном архиву Радио Београда, као што рекох, ми смо најстарији електронски медиј на Балкану, постојимо од 1924. па до данас, успели смо да предочимо и представимо слушаоцима на клик.“Иако процес дигитализације траје дуго због стотина хиљада снимљених трака и плоча, тиме је омогућено да се национално звучно благо сачува од заборава и учини доступним у дигиталном формату", рекла је Грујићева.

Квалитет програма и уреднички приступ

Одговарајући на питање о развоју и планирању програма, Грујић наглашава да четири основна програма Радио Београда нису довољна да се прикаже целокупно богатство из архива, што је био и главни повод за покретање тематских канала. Уреднички приступ је ту кључан:

„Значи, ми немамо понављање музичких нумера, немамо бирање random, сада ћемо изабрати ово. Свака нумера заслужује своје место и зашто се нашла у том тренутку и зашто је слушалац чуо тако. Зато и препознају слушаоци тај квалитет и из године у годину их је све више", истакла је Снежана Грујић.