Ко је под већим стресом за матуру, упис у школу или факултет – родитељи или деца

Да ли се деца више плаше испита. Или да не разочарају родитеље? Где је граница између подршке и притиска? И како сачувати самопоуздање и ментално здравље младих? Да ли је стрес нужно негативна појава или може да инспирише, подстакне на већи рад, креативност?Каква је улога родитеља, стрес детета, али и стрес који сам родитељ може да створи?

„Важно је како се родитељ носи са стресом. Матура је први испит за децу, и важно је да се родитељ добро носи са стресом и да га не пренесе на дете.Оно што је бар за ову малу матуру, утешно јесте да деца углавном упишу жељене школе. Да ли ће то бити баш одређена гимназија или нека стручна школа, то је разлика у неком малом броју бодова и то је нешто што ствара стрес", истакла је психолошкиња Ивана Оролицки.

Истиче је то већ разрађен систем, деца имају и пробу мале матуре, већ су видели како то изгледа. Неко редовно учење их такође припрема за полагање, имају интензивиране припреме на крају кад заврше школу.

"То је све нешто што може да умањи стрес, али одређена доза те напетости, треме, може и да делује подстицајно на учење. За родитеље је важно да добро управљају стресом. Да не претерују и да знају које реченице изговарају", истакла је психолошкиња.

Шта је важно за родитеље и како се носити са стресом? На шта треба посебно обратити пажњу при таквој припреми?

„Важно је са децом разговарати и ослободити их тог почетног, нагомиланог стреса који се на првом месту јавља од оних неизговорених очекивања које намећемо деци несвесно.И врло често се сусрећем са тим проблемом да деца дођу престрављена. У разговору са родитељима видим да родитељи подржавају своју децу, они желе најбоље својој деци, али знате, некада деца осећају и оно што им директно не кажемо. Упијају ту нашу нервозу, тај наш стрес, доводимо их у ситуацију да буду заиста уплашени“, рела је професорка српског језика Гордана Опалић.

Истиче да се дете припрема за завршни испит од тренутка када се упише у школу, јер тај завршни испит би требало да буде круна једног осмогодишњег образовања и да оно што смо научили једноставно применимо.

„И у теорији би то требало да изгледа тако, у пракси то је далеко од тога, јер радимо са децом у врло осетљивом узрасту.Они су у пубертету, ту је пуно неких додатних ометајућих фактора. Деца знају много више него што ми мислимо, поготово у времену у коме живимо када смо преплављени информацијама са свих страна.Треба обратити пажњу и на једну и на другу страну, јер су то, овај, фактори који утичу на њихова постојања“, рекла је професорка.

Шта деца могу да ураде пред матуру?

"Мислим да се не може пуно научити неколико дана пред завршни испит, али ми негде знамо систем, питања који се појављују, односно области које се појављују на завршном испиту, тако да деца генерално знају на шта посебно треба да обрате пажњу, када говоримо о српском језику и књижевности, на које области из граматике могу да обрате пажњу.Оно што је највећи проблем нашој деци, јесте читање, вештина разумевања прочитаног, и то се годинама уназад повлачи као највећи, највећи проблем, јер просто пажња наше деце више није на оном нивоу које је била када смо, рецимо, ми ишли у школу", рекла је проф. Гордана Опалић.

Шта је то што родитељи треба да кажу детету, а шта никако не треба да кажу?

„Да дају савете за учење, о редовности учења, да понесу део своје одговорности. Да их добро чују шта би они волели, коју школу, да о томе са њима поразговарају, да не намећу своје.Да им кажу да ће и тај упис школе бити одраз онога што су радили“, истакла је психолошкиња.

А шта родитељи не треба да кажу?

„Не треба да им појачавају тензију и стрес. Јер чак и да не упишу школу коју у старту желе и да нешто погреше, биће времена да то исправе. Родитељ треба да ослушкује дете", истакла је психолошкиња Ивана Оролицки.