Стрес може физички да промени структуру ваше крви

Међутим, наше тело не прави разлику између психичког и физичког. Мозак није изоловано острво, а анксиозност не остаје заробљена у нашој глави.

Она покреће брзу каскаду биохемијских промена које се крвотоком шире кроз организам и на мерљив начин утичу на тело.

Ново истраживање аустралијских научника са Универзитета Јужног Велса абележило је ову везу између ума и тела у реалном времену. Излажући здраве добровољце лабораторијском тесту стреса, открили смо да акутни психички стрес делује као директан хемијски окидач.

Већ за неколико минута повећава се производња високо реактивних молекула познатих као слободни радикали. Ти молекули затим мењају начин на који се стварају крвни угрушци.

Другим речима, психолошки стрес може физички да преобликује крв, чинећи је склонијом згрушавању.

Научници већ деценијама знају да је хронични стрес штетан за срце. Велике популационе студије више пута су показале да је емоционални стрес један од фактора ризика за развој кардиоваскуларних болести. Међутим, мање је било јасно како се једна емоција претвара у биолошку промену која повећава тај ризик.

Када доживимо психолошки стрес, нарушава се фино уравнотежен систем хемостазе – механизам који омогућава да крв нормално циркулише, али и да се брзо згруша када је потребно зауставити крварење. Крв тада прелази у стање које научници називају хиперкоагулабилност, што значи да постаје склонија стварању угрушака.

Међутим, механизам који стоји иза овог процеса дуго је био предмет научних расправа.

Неки стручњаци сматрали су да стрес активира имуни систем и изазива широко распрострањену упалу. Други су претпостављали да стрес повећава концентрацију крви услед пораста крвног притиска, што је познато као хипотеза хемоконцентрације.

Моје колеге и ја посумњали смо да је прави покретач нешто друго – оксидативни стрес. Реч је о наглом порасту слободних радикала изазваном основним одговором организма на стрес, који делује као својеврсни главни прекидач и директно мења структурна својства крви.

Стрес у лабораторији

Да бисмо испитали ову претпоставку, спровели смо насумичну контролисану укрштену студију у којој је учествовало осам здравих мушкараца старости између 18 и 30 година.

То можда делује као мали број испитаника, али експерименти који проучавају биолошке промене код људи у строго контролисаним лабораторијским условима веома су сложени, захтевају много рада и скупи су за спровођење.

За разлику од великих популационих истраживања, овакве студије осмишљене су како би откриле основне механизме који се одвијају унутар организма.

Сваки учесник посетио је лабораторију два пута, у размаку од једне седмице. Током једне посете мирно је седео и одмарао се, док је током друге био подвргнут Трирском тесту социјалног стреса, који се сматра златним стандардом за изазивање акутног психолошког стреса. Редослед посета био је потпуно насумичан.

Тест је намерно осмишљен тако да изазове нелагодност јер опонаша свакодневне друштвене притиске. Учесници су имали пет минута да припреме говор, који су затим морали да одрже пред камером и комисијом са потпуно безизражајним лицима. Непосредно пре почетка говора одузимане су им белешке.

Одмах након тога морали су да решавају задатак менталног рачунања – да од броја 2003 уназад одузимају по 17. Сваки пут када би погрешили, морали су да почну испочетка.

Узорци крви узимани су непосредно пре и после оба теста. За мерење слободних радикала користили смо веома осетљиву методу познату као електронска парамагнетна резонантна спектроскопија. Истовремено смо анализирали структуру крвних угрушака током њиховог формирања, што нам је омогућило да на микроскопском нивоу проучимо како стрес утиче на крв.

Биолошке промене

Резултати су били веома јасни.

Током периода мировања хемијски састав крви остао је стабилан. Међутим, након теста стреса догодиле су се две промене истовремено – повећао се ниво слободних радикала, а структура крвних угрушака потпуно се променила.

Забележили смо пораст аскорбатног слободног радикала, показатеља оксидативног стреса, што указује да емоционални стрес веома брзо повећава оксидативни стрес у организму.

Истовремено, крвни угрушци постали су већи, гушћи и чвршће испреплетени фибрином, протеинским влакнима која чине основну структуру угрушка. Такође смо пронашли доказе да стрес активира део система згрушавања крви познат као унутрашњи (интринзични) пут коагулације.

Можда једнако важно, нису пронађени никакви докази да стрес мења вискозност, односно густину крви. То доводи у питање теорију да стрес првенствено делује тако што крв чини концентрисанијом.

Наши налази, уместо тога, указују да стрес мења квалитет и архитектуру самог крвног угрушка. Тиме пружају нове доказе да чак и краткотрајни психолошки стрес може изазвати брзе биолошке промене повезане са повећаном склоношћу ка згрушавању крви.

Наравно, то не значи да ће стресна презентација или тежак дан на послу одмах изазвати срчани или мождани удар. Кардиоваскуларне болести далеко су сложеније од тога.

Налази пружају важне трагове о томе како психолошки стрес утиче на организам, али их треба тумачити са одговарајућим опрезом. Будући да је истраживање обухватило само осам здравих младих мушкараца, потребне су веће студије које ће укључити жене, старије особе и пацијенте са кардиоваскуларним болестима како би се утврдило у којој мери се ови налази могу применити на ширу популацију.

Резултати такође могу отворити пут новим приступима у смањењу ризика од кардиоваскуларних болести. Уместо да се фокус будућих истраживања задржи искључиво на психолошком доживљају стреса, могло би се испитати да ли усмеравање на биохемијске процесе који стоје у његовој основи може помоћи у заштити срца и крвних судова од физичких последица стреса.