Свештеник Нинковић: Ускрс није трпеза и обичаји, већ позив на покајање и промену живота

Верници римокатоличке цркве обележавају Велики петак као дан тишине, жалости и дубоке вере, сећајући се Христовог страдања и смрти. Тај дан, лишен звона, украса и свечаности, увод је у Ускрс – празник наде, васкрсења и победе живота над смрћу.

Свештеник Београдске надбискупије Александар Нинковић истиче да је кључна порука ових дана позив на унутрашње преиспитивање и духовну промену.

„Данас је најважније оно што је Исус рекао јерусалимским женама, да не плачемо за Исусом, него да плачемо над својим гресима и над гресима своје деце.“

Према његовим речима, човек често не препознаје дубину сопствених слабости и потребу за променом, иако је управо то централна порука хришћанства.

„Проблем који човек има је толико велики, толико ужасан, а ми га често не примећујемо... да је Бог морао да дође међу нас да би нас спасао“, наглашава Нинковић.

Он указује да људи често остају на нивоу речи и симбола, не улазећи у суштинско разумевање поруке.

Заборављени смисао Ускрса

Свештеник упозорава да савремени човек празник све више своди на обичаје и спољашње форме, занемарујући његову суштину.

„Много нам је битније шта се једе, какви су обичаји... а заборављамо да је смисао Ускрса управо оно на шта нас је Господ позвао, на покајање, на промену живота“, наводи Нинковић.

Као један од највећих проблема данашњице издваја егоизам, који, како каже, прожима и појединачне и друштвене односе.

„Ми имамо један огроман проблем, а можда би реч која то најбоље описује била саможивост, егоизам… Људи се убијају, отимају једни од других. Ови ратови не служе да би се хуманитарна акција постигла или да би се живот човеку побољшао, него да се управо погорша, да се отму ресурси, да се оном ко има додаје још више, ономе ко нема да се узме и то што има“, истиче Нинковић.

Човек се не мења – мењају се облици понашања

Иако се често поставља питање да ли се човек кроз историју променио, Нинковић сматра да је суштина остала иста.

„Кад људи питају да ли се човек променио, па промени се само начин како испољавамо ту саможивост, али саможивост је остала иста“, каже он.

У том контексту, подвлачи да је Христов долазак управо позив да човек пронађе другачији пут.

„Господ Исус Христос је дошао да својим животом покаже да може другачије“, објашњава Нинковић. „Али пошто нам је Господ дао слободу, позивајући нас да у слободи прихватимо његову помоћ, да можемо да се променимо, гледајући њега, имајући пример, користећи његову снагу, да управо постигнемо оно за шта нас је позвао, а то је да се променимо толико да можемо да се вратимо кући, а то је краљевство небеско.“

Празнична трпеза – симбол, а не суштина

Говорећи о породичном окупљању за Ускрс, Нинковић наглашава да је заједништво важно, али да не сме постати само себи сврха.

„Главни говор требао би да буде о Христу, о ускрснућу, о значају ускрснућа за наше животе“, додаје свештеник. Ипак, напомиње да се људи често задржавају на површини, фокусирајући се на храну и обичаје, уместо на духовну димензију празника.

„Тај ускршњи оброк није смисао, то је само ефекат, само манифестација разумевања суштине“, наглашава он.

Породица, како истиче, има важну улогу јер подсећа човека да није сам и да је створен као биће заједнице.

Позив на заједништво и одрицање од егоизма

Нинковић истиче да је човек створен да живи у заједници и да је управо однос према другима кључ духовног развоја.

„Нисмо сами на планети, Бог нас је створио као биће заједнице“, указује он.

Према његовим речима, дељење са другима није само хуманитарни чин, већ духовна вежба која води превазилажењу егоизма.

„Делимо да бисмо се научили да одустанемо од своје саможивости“, истиче свештеник Александар Нинковић.

Наглашава да управо кроз тај процес човек мења себе, а затим и свет око себе, постајући способан да прихвати Божју вољу.

Порука која превазилази време

На крају, Нинковић се враћа основној поруци Великог петка и Ускрса, која, како каже, остаје непромењена кроз векове.

„Немојте плакати због мене, плачите због себе и својих греха, јер то је много важније“, подсећа Нинковић на Христове речи.

Он наглашава да је циљ тог позива промена човека – одустајање од себичности и повратак вредностима заједништва и духовности.

Управо у томе, закључује, лежи смисао Ускрса – не у обичајима и спољашњим знацима, већ у унутрашњој промени која човека води ка дубљем разумевању себе, других и вере.