Светски дан породице: мање бројна, али и даље темељ друштва

У укључењу из Пирота, упознали смо породицу Александрић – Душана и Сању, који већ имају двоје деце, а ускоро очекују и треће. Упркос изазовима савременог живота, они истичу да је породица за њих највећа вредност и ослонац.

„Хвала вам што сте дошли у наш дом да разговарамо о једној прелепој теми, о једној заједници која је, по мени, најузвишенија и како смо много пута чули да је породица и црква у малом, а и космос у малом. По мени, породица јесте стварно темељ свега у животу. То је једна заједница са којом човек може шта год да наиђе овако и од искушења у животу да преброди све. И каква год да буду искушења, кад човек има са неким то да подели, много је лакше“, каже Душан Александрић.

Додаје да су деца „круна свега у породици“ и наглашава да су „не само украс породице, него и украс света“, уз уверење да би „свако то у данашње време требао да пожели“. Посебно истиче значај партнерства као основе породице: „Прво што је темељ породици, хвала Богу, мене је Господ наградио са тиме јесте да човек нађе особу са којом ће да плови кроз овај живот, а касније да круна свега тога буду и деца која ће да украсе свет.“

Сања Александрић, која се из Сремске Митровице доселила у Пирот, каже да се радују проширењу породице. „Тако је. Ако Бог да и више. Очекујемо девојчицу. Радујемо се“, истиче Сања. Говорећи о свакодневици, наглашава да је уз узајамну подршку све лакше: „Лепо. Као што је супруг рекао, уз подршку, љубав, разумевање, све је доста лакше.“

Шта разликује савремену породицу од традиционалне

Ипак, овакве бројније породице данас су реткост. Етнолог у Етнографском музеју у Београду, Светлана Митровић, указује да је највећа промена која савремену породицу разликује од традиционалне то што има мањи број чланова.

„Сада породице броје углавном три члана. Једноставно време то доноси. Некада су породице бројале много, много више чланова који су живели заједно. Говорим о сеоској средини, једноставно из економских разлога су морали, нису могли да се раздвајају“, објашњава Митровићева.

Кључне промене, како истиче, донели су технолошки напредак и убрзан начин живота, посебно у урбаним срединама.

„Мислим првенствено тај технолошки напредак. Друго, брзина живота, једноставно градски услови не дозвољавају велики број деце. То је сад читава машинерија око организације вртића, школе, разних спортова. Радно време које више није осам сати, него је девет и десет сати“, наводи етнолог.

Суштина породице се није променила

Митровићева наглашава да се ипак суштина породице није променила. „Суштина није другачија. Породица је породица и они се држе заједнои у добру и у злу. Само што више није толико бројна.“

Посебно место у породичном животу одувек су имала окупљања, било да је реч о славама, празницима или свакодневним оброцима. Тај вид заједништва, истиче Митровићева, има дубоке корене у традицији.

„Породични ручак постоји одувек. Да ли је он био на пољани у селу, да ли је био у кући, да ли је био после рада кад се увече окупи породица око ватре, па најстарији члан породице гусла и прича народне песме и приче које је Вук забележио. Да ли сада кад породица настоји да се окупи бар једном недељно, да једноставно сви учествују у спремању тог ручка, вечере, оброка, да буквално сви имају нешто и за тим столом поделе и добре и лоше ствари“, наводи гошћа Јутарњег програма.

Управо та заједничка окупљања доприносе осећају припадности и сигурности, што је, како наглашава, од пресудног значаја за сваког појединца. „То је најважније очувати. Да имате неког ко је уз вас и у добру и у злу, чак много више у неким лошим тренуцима да породица стоји иза вас јер вам она даје снагу да било који проблем, од најбаналнијег, што лакше пребродите.“

Породична динамика се такође не мења

Када је реч о породичним односима, попут односа свекрве и снаје, Митровићева истиче да се они суштински нису променили кроз време.

„Мислим да се уопште није променио и мислим да то не може да се промени. Може да буде одличан, али и врло лош однос. Некад је било, а имате и сада. Све је то описано и у литератури доста верно. Значи, није се то много мењало“, наглашава етнолог.

Иако се данас више говори о проблемима у породици, укључујући и насиље, она указује да су несугласице постојале и раније, али су биле мање видљиве.

„Више се прича о томе него што се раније причало. Пре су породице биле доста затворене... морало је да буде несугласица, али све се то једноставно заташкавало да све изгледа релативно идеално.“

Као кључну разлику између некадашње и савремене породице, Митровићева издваја и недостатак времена и комуникације.

Ипак, упркос свим променама, порука је да породица остаје темељ друштва и да је њено очување од суштинског значаја.

„Није многобројна као што је била пре 70, 100 година, али једноставно то треба задржати и не треба да се изгуби та породица, та основа. Можемо да кажемо да је породица основа неког друштва и одатле све потиче“, закључује Светлана Митровић, етнологом у Етнографском музеју у Београду.