Када ни инфузија више не помаже, цео Дом здравља Жабари испраћа "стојадина" у пензију

Запослени у Дому здравља кажу да их „кец“ никада није оставио на путу, иако је често захтевао поправке на лицу места.

Понекад је морао да се веже ауспух, понекад је мотор „прокувавао“ на узбрдици, а дешавало се и да гориво директно убризгавају у карбуратор како би упалио.

„Нема серво, тешко је да се окрене, али ја га не бих мењала“, каже патронажна сестра Сузана Станојевић, додајући да аутомобил више није безбедан за регистрацију.

У Дому здравља објашњавају да су трапови, амортизери и корозија учинили своје и да се даља улагања не исплате. Ипак, запослени се и данас сећају дана када је „стојадин“ стигао нов.

„Стигао је нов, буквално у целофану. Вожња је била перфектна, возила сам га иако сам тада била млад возач. Заиста је био, да не кажем – као мерцедес“, присећа се главна сестра Слађана Стокић.

Када би остао заглављен у блату или стао на сеоском путу, у помоћ су притицали мештани и пацијенти.

„Он стане, али га ми погурамо“, каже кроз осмех патронажна сестра Тања Пауновић.

Регистрација важи до 22. маја, после чега ће чувени „стојадин“ у заслужену пензију.

Запослени у Дому здравља кажу да би, када би се „Застава 101“ и даље производила, поново изабрали баш такав аутомобил.

Коментари

Da, ali...

Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ

Dvojnik mog oca

Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК

Nemogućnost tusiranja

Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво

Cestitke za uspeh

Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији

Re: Eh...

Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом