Србија и ЕКСПО: 140 година учешћа на светским изложбама

Наступи Србије на међународним изложбама представљали су први прозор кроз који је наша земља могла да погледа ка свету. Србија може да се похвали чињеницом да је још од 1885. године учесник на светским изложбама, и то у групи од свега тридесетак земаља које су се тада представљале.

У то време наступала је Краљевина, касније Југославија у различитим форматима, а данас поново Република Србија. Традицију дугу 140 година нема велики број земаља, што је био снажан адут Србије приликом кандидатуре за организацију ЕКСПО 2027.

Последњих година, од изложбе у Дубаију па све до садашњег наступа у Осаки, ЕКСПО је постао велика платформа за економски развој и представљање пословне заједнице Србије. То више није само простор за архитектуру, науку и културу, већ и прилика за успостављање трговинских и економских веза. Кроз српски павиљон у Дубаију прошло је више од милион људи, док је у Осаки број посетилаца премашио 700.000. То су углавном били људи који никада нису били у Србији, а питање је да ли би је икада посетили. Ипак, имали су прилику да упознају нашу земљу кроз неколико стотина квадрата павиљона, њену традицију и историју, можда добију жељу да дођу, а свакако да сазнају више.

Србија је на изложбама највише пажње привлачила кроз генијалност појединаца чији су патенти оставили траг у целом свету. Никола Тесла није допринео само промоцији Србије на изложби у Чикагу, већ читавом човечанству и светској цивилизацији. Исто важи и за Михајла Пупина, чији су изуми приказани у Ванкуверу.

У Паризу 1900. године, Михајло Петровић Алас добио је посебно признање за свој хидроинтегратор – рачунар који се сматра уtemељивачем кибернетике.

Неки од павиљона Србије постоје и данас. На пример, наш павиљон са светске изложбе у Бриселу данас служи као средња школа. Учествовањем у Монтреалу 1967. године, архитекта Пешић представио је домете српске архитектуре и грађевине, попут хидроелектране Ђердап и моста Газела.

У уметничком смислу, допринос је био немерљив. У Паризу 1900. године слика крунисања цара Душана, дело Паје Јовановића, освојила је више златних медаља. У то време подигнут је и наш павиљон у византијском стилу на Сени.

На међународним изложбама Тесла и Пупин ушли су на велика врата у историју. Али нека имена, попут Димитрија Ђорђевића, остала су у сенци. Он је 1900. године у Паризу истовремено примао и слао поруке на различитим језицима Морзеовом азбуком, што је запањило светску јавност. Био је једини у свету који је то умео, али је његово име временом све мање присутно у колективном сећању.