Где је и због чега је „Таткова земуница" посебно заштићена

У данима вођења борби против окупатора, Мали Јастребац је био топографски веома важна планина, доброг положаја и нудио је веома добре, скоро идеалне услове за развијање борбених дејстава, свих врста, било нападних било у циљу њене фортификације или маневарске одбране. Налазила се у непосредној близини јачих непријатељских гарнизона, међу којима се истичу: Ниш, Алексинац, Прокупље и Дољевац. Са планине су партизани Топличког НОП одреда силазили према непријатељу и изводили значајне борбене акције.

Почетком августа 1942. године, окупатори и њихови сарадници, са преко 20.000 учесника, планирали су потпуно уништавање партизана у Добричу, односно на Малом Јастрепцу, који су од почетка покрета 1941. године непрекидно нападали окупаторе и домаће помагаче. Партизани који су могли, склонили су се у Источну Србију, преко Мораве и у крушевачки крај.

Аћимовићева потера почела је 10. августа и трајала је до 18. септебра 1942. године. Болесни и рањени партизани скривали су се у земуници на Бачевишту на Малом Јастрепцу, у Крајковачкој реци, и тамо су остали скривени две ноћи. Трећег дана,13. августа 1942. године, захваљујући издаји, недићевци су успели да открију земуницу.

Да не би пали живи непријатељу у руке, пет партизана извршило је самоубиство у самој земуници: Никодије Стојановић– Татко, учитељ из Старе Божурне и народни херој; Даринка Несторовић – Љупче, студенткиња медицине из Прокупља; Боривој Курбанов, ђак трговачке академије из Ниша; Миодраг Вељковић – Караман, овчар из Прокупља; Милојко Николић – Душко, земљорадник из Падине.

У пробој непријатељског обруча пошли су и погинули на самом излазу из земунице: Милун Тошић, металски радник из Сечанице; Боривој Милошевић – Никола, радник из Дудулајца и Боривоје Станојевић – Живко, радник из Дудулајца. Предали су се Драгомир Ђорђевић – Илија, земљорадник из Држановца, затим Живојин Миленковић из Клисурице и Живко Николић – Витез, земљорадник из Падине.

Следећег дана тела убијених партизана била су изложена на тргу у Прокупљу. Ухваћени партизани су мучени у затворима у Прокупљу и Лесковцу, а затим отерани у логор на Црвеном крсту и стрељани.

Као знак сећања на овај догађај на Малом Јастрепцу, на месту погибије Таткове групе, подигнут је споменик и уређена и конзервирана Таткова земуница, која се и данас чува и обилази 13. августа сваке године. Комплекс је удаљен око 25 километара од Ниша.

У знак сећања на жртве овог немилог догађаја подигнут је споменик са уклесаним стихом: „Нека ово камено здање вечно милују, ветрови и умивају кише планинске, нека га из руку партизанских ратника, прихвате и до вечности сачувају руке, покољења слободарске Топлице".

У близини земунице је 1975. године уређен простор у част учесника покрета отпора, а на иницијативу Савеза бораца Другог светског рата.

Спомен подручје „Таткова земуница“ чини споменичка композиција у простору која се састоји од осам сегмената, као и спомен плоче меморијалног карактера. Подручје је у другом и трећем степену режима заштите, и обухвата површину од 361 хектар.

У оквиру заштићеног подручја се налази и црква Свети Врачи, а управљач је ЈП „Србијашуме“.