Година у знаку културе у Зрењанину – инспирација која се наставља

Нова енергија, повезивање и заједничко стварање културе, као свакодневнице града, покренуто је на темељима богате прошлости – 180 година од рођења Тоше Јовановића, 60 година од смрти Драгише Брашована, 70 година Луткарског позоришта и 50 година Песничке штафете и многих других.

Кроз оснаживање установа културе – Народног позоришта „Тоша Јовановић“, Народног музеја Зрењанин, Културног центра Зрењанина, Савремене галерије Уметничке колоније Ечка Зрењанина, Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин”, Историјског архива Зрењанина, Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, унапређивање програма, обнову простора, посвећивање пажње значајној културној баштини, повезивање спортских активности и волонтерског рада, уместо на велике, једнократне догађаје, фокус пројекта Зрењанин Престоница културе Србије 2025. су људи и институције који својим свакодневним радом граде препознатљив културни идентитет Зрењанина.

Управо је октобар обележио највећи број културних догађаја, међу којима су и Банатске престонице – међународна сарадња темишварске и зрењанинке филхармоније; премијера представе Огигијанке по делу познатог Зрењанинца Угљеше Шајтинца; и почетак реализације новог туристичко-едукативног програма Шетње кроз наслеђе.

Финале октобарских програма представља изложба Тоша Јовановић – од глумца до Народног позоришта у Зрењанину, ауторке Александре Милошевић, настала у копродукцији са Музејом позоришне уметности Србије из Београда. Изложба ће бити својеврсни приказ позоришног живота града, дугог готово два века, и најстарије позоришне сале у Србији.

Свакако, октобар је и традиционално месец спортских догађаја у Зрењанину, пре свега Зрењанинског полумаратона и Уличне трка Ечка, али су ове године у оквиру Амбасаде спорта, повезани култура и спортски садржаји, реализовани уз подршку великог броја волонтера.

У новембру и децембру публику очекују бројни уметнички и културни програми који ће објединити енергију претходних месеци и заокружити годину у знаку уметности. Међу њима се истиче групна изложба савременог визуелног стваралаштва уметница из четири града – Зрењанина, Чачка, Новог Сада и Бање Луке; национални фестивал АСИТЕЖ-а Србије, на коме се приказују представе за децу и младе; интернационална манифестација за децу Песничка штафета, први пут, после пола века, посећује школе у Сегедину и Темишвару; 56. Сусрети професионалних позоришта лутака; Фестивал анимираног филма „Анимаполис“ и други.

Ново поглавље културног развоја не стаје само на овој години, па су већ сада најављени догађаји и за следећу годину, међу којима се у јануару истиче изложба о познатом српском архитекти Драгиши Брашовану, у фебруару мултимедијални пројекат У ципелама Уроша Предића и Позоришна луткарница Шандора Хартига, а у марту изложба поводом обележавања 70 година Уметничке колоније Ечка.

Обновљени и нови простори

Кроз инфраструктурне пројекте отворена је прилика за развој програма у савременијим и приступачнијим условима, што је обухватило обнову здања традиционалних институција културе, стварање нових простора и уређење уметничких сцена на отвореном.

Ове године, обновљена је велика сала у згради Српске задружне банке архитекте Драгише Брашована, изграђена је салетла и уређен је партер у Шећеранском парку, док су у Народном позоришту обновљају кров и главна фасада. У наставку године планирани су радови на обнови велике сцене Народног позоришта, ентеријера у кући др Славка Жупанског, амфитеатра на отвореном и изградња студија "Locus" у Културном центру Зрењанина и реализација пројекта „Урбани џепови“, који ће повезати уметност и јавни простор на нов начин.

Награђена представа и успешни пројекти током године

Гран-при за глумачко остварење фестивала „Буцини дани“, који је додељен глумици Гордани Ђурђевић Димић, за улогу Ђуке, мајке Николе Тесле, у истоименој представи Народног позоришта „Тоша Јовановић“, чија је премијера одржана у априлу ове године, затим премијера представе Андраци, Јепури и остала најважнија чудовишта Петровграда и средњег Баната, пројекат LocusLab, Банатске престонице, Утопије колективности, Бегеј фест и други догађаји показују да је ово година у којој су уметници, институције и организације показали снагу сарадње и посвећеност култури.

Све детаљне информације о пројекту и догађајима можете пронаћи на званичном сајту пројекта Меандри културе.