Зашто мушкарци силују

Суђење Доминику Пеликоу, који је дрогирао своју супругу Жизел Пелико и организовао силовања, окончало се у првом степену осудом на двадесет година робије.

И десетине силоватеља, које је доводио у кућу, такође су осуђене на казне од три до двадесет година.

Да ли се може ући у главу силоватеља? Да ли се икако може докучити зашто чине тај страшан злочин?

Силовање је једно од најстрашнијих и најпонижавајућих искустава. Готово увек оставља жртву са осећајима беса те мржње према себи, и може изазвати посттрауматски стресни поремећај.

Зашто мушкарци силују

Ово је сложено питање с више одговора јер на силоватеља утиче више фактора. Не постоји један одређени тип особе која ће починити такав злочин.

То је открио др Самјуел Д. Смитмен, амерички клинички психолог, када је седамдесетих интервјуисао педесет мушкараца који су признали да су некога силовали.

Ти су мушкарци имали различите прошлости и друштвене статусе те, наравно, и различите личности и менталитете. Психолога је изненадило колико су равнодушно говорили о тако тешком кривичном делу.

Мотивација за силовање

Мотиви за силовање жена варирају и тешко их је прецизно одредити. Међутим, студије показују да силоватељи имају одређене заједничке особине као што су недостатак емпатије, нарцизам и осећај непријатељства према женама.

Токсична мушкост

Шери Хемби, професорка психологије на Универзитету Саут у Тенесију, рекла је за Дојче веле да „сексуални напад није повезан са сексуалним задовољством или интересом, већ с доминацијом над другима“.

Хемби, која је и уредница часописа Психологија насиља (Psychology of Violence), објаснила је како такозвана „токсична мушкост“ подстиче културу силовања.

„Многи починиоци силовања и других сексуалних напада су млади мушкарци“, казала је. „У многим случајевима једини начин за стицање друштвеног статуса међу мушким вршњацима јесте сексуално искуство, док је недостатак сексуалне активности често стигматизован.“

Према њеном мишљењу, овај притисак вршњака може навести мушкарце на сексуалне преступе јер се „многи панично боје да ће их њихови вршњаци разоткрити као сексуално неискусне“.

Да ли је силовање сексуална жеља или чин насиља

Силовање није поремећај понашања или ментални поремећај, већ кривично дело. Иако неки силоватељи могу имати психолошки поремећај, не постоји поремећај који присиљава људе на силовање.

Еволуциони биолог Ренди Торнхил и еволуциони антрополог Крејг Палмер верују, за разлику од Хемби, да је основни мотив за силовање заправо секс.

Они тврде да је силовање адаптација – резултат дарвинистичке селекције – те сматрају да је то еволуирало како би повећало репродуктивни успех мушкараца.

Наглашавају да су већина жртава жене у репродуктивној доби, што, према њиховом мишљењу, подржава њихову хипотезу да силовање произлази из жеље за размножавањем.

Међутим, њихова књига A Natural History of Rape: Biological Bases of Sexual Coercion оштро је критикована у научном часопису Нејчер.

Часопис је навео да су докази које су аутори цитирали били обмањујући, пристрасни или да „једнако подржавају и алтернативна објашњења“.

Заправо, већина социолога, психолога и феминистичких активиста сматра да силовање готово искључиво има везе с питањима моћи и насиља.

Они кажу да силовање није мотивисано пожудом, већ жељом за контролом и доминацијом те да га може подстаћи мржња и непријатељство према женама.

Непријатељство према женама

Силоватељи често виде жене као сексуалне објекте чија је сврха испуњавање мушких сексуалних потреба. Они често имају погрешна уверења, позната као митови о силовању.

На пример, силоватељ може веровати да када жена каже „не“, заправо мисли „да“ те да се само поиграва с њим или га изазива.

Антонија Еби, социјални психолог са Универзитета Вејн Стејт у америчком граду Детроиту, написала је да је један вишеструки починилац веровао да жена „само глуми недодирљивост“. Други је веровао да „већина жена у почетку каже 'не', а мушкарац мора истрајати како би утврдио мисли ли она стварно тако“.

Еби је цитирала још једног вишеструког починиоца који је рекао: „Осећао сам се као да сам добио нешто на шта имам право и као да јој враћам за то што ме сексуално узбудила.“ Тај је мушкарац описао оба своја силовања као „моћна“, „узбудљива“ и „врло стимулативна“.

Типови силоватеља

Постоји неколико типова силоватеља. Ту је опортунистички силоватељ, који искоришћава прилику за сексуално задовољство, на пример када жртва изгуби самоконтролу под утицајем алкохола.

Други је садистички силоватељ, чија је мотивација понижавање и деградација жртава.

Осветољубиви силоватељ усмерава бес и агресију директно према женама. Такав силоватељ верује да има право да сексуално напада жене јер осећа да су га жене у прошлости повредиле, одбиле или му нанеле неправду.

Закључак

Сексуални напад је неоправдан чин насиља и кривично дело. У нашим друштвима многе жртве ћуте како би избегле стигматизацију и окривљавање, док њихови силоватељи остају слободни у потрази за следећом жртвом .