Дечји психолог Гордон Њуфелд за РТС о васпитавању у дигиталном добу

„Невероватно се родитељство променило данас. Људи то не схватају. Много је теже него што је било из више разлога, али један од најзначајнијих разлога је сам контекст родитељства. Оно што нам даје моћ да радимо свој посао као родитељи нестаје у данашњем друштву“, наводи Њуфелд.

Али зашто? Данас имамо Гугл. Имамо никад више информација, никада више стручњака, никада више решења. И упркос томе, родитељство постаје све изазовније?

– Апсолутно. Тачно сте рекли. Више стручњака, више књига, више информација. И поред свега овога, родитељство постаје све теже. Део проблема је, на многим местима, губитак шире породице, губитак баке и деде да помогну. Али најважније питање је скривено. То је стварна везаност детета за одрасле који су одговорни за то дете, што даје контекст за родитељство. Ми децу губимо због њихових вршњака, и због екрана.

Ипак, технологија је свуда око нас. Како можемо да конторлишемо и да је употребимо у васпитању?

– Па, не можемо то да испунимо на нивоу симптома да само кажемо „скините се са екрана“. Морамо да проводимо више времена са њима, да знамо где леже одговори у вези са дететом. И за њих је најважније да могу да се одморе у нашој љубави и у нашој повезаности.

Наслов моје књиге је Будите ослонац својој деци. То значи да је наша одговорност да сачувамо осећај контакта и блискости. Ако то не сачувамо, онда су деца пред одвајањем и тада им је много лакше да се вежу за своје вршњаке, или да одлазе на екранске игре и такве ствари.

Ви кажете да систем награђивања и кажњавања деце не функционише. Која врста дисциплине заиста користи деци данас?

– Па није толико у питању некаква дисциплина, важније је да не користимо нашу љубав против детета, да не повлачимо љубав. Њихово понашање не треба да их одваја од нас. Ако добро поставимо приоритете и вредности када је ред, онда можемо лакше да изађемо на крај с децом када су ван реда.

Живи се брже него икада. Родитељи немају много слободног времена. На конкретном примеру – када деца нпр. не желе да једу, шта да радимо?

– Да, то је тешко питање. Али опет, ако се фокусирамо на исхрану, једноставно ће поћи наопако. Што им више кажемо да једу, мање ће им се јести. И не можемо да их натерамо да једу, па ће поћи наопако. И што више користимо однос против њих, имамо неодобравање у гласу, имамо бодеже у очима, они су више рањени и мање желе да буду са нама. И тако је одговор да се однос стави на прво место.

И на крају нашег разговора, можда и најтеже питање – како да подржимо децу да постану најбоља верзија себе?

– То је тачно право питање. Који су услови који погодују разоткривању људских потенцијала? То иде у саму срж онога што је развојни приступ. А добра вест је да увек постоји нада, јер је повезаност главна ствар. Мудрост данас када смо изгубили културу је да знамо где леже одговори. А ти одговори су увек били у вези родитеља и деце.